Briga o deci

Prema alarmantnim rezultatima jednog novog istraživanja sprovedenog u Velkikoj Britaniji, skoro trećina dece je razmatrala ili pokušala samoubistvo do svoje 16. godine.
Jedna dobrotvorna organizacija koja se bavi mentalnim zdravljem dece (MindFull) procenjuje da bar troje dece u svakoj učionici ima dijagnostikovan neki mentalni problem.
Rezultati istraživanja
U istraživanju je učestvovalo 2090 mladih ljudi koji su govorili o svojim iskustvima kada su bili deca. Utvrđeno je sledeće:

  • glavni razlozi zašto se deca osećaju loše jesu stres u školi, briga o svojoj budućnosti i nedostatak osećaja da su dovoljno dobri
  • 12% mladih smatra da proživljava neuspehe skoro svakog dana
  • 29% njih se samopovređivalo zbog toga što su se osećali bezvredno
  • 47% mladih ljudi sa depresijom nije dobilo pomoć koju su želeli
  • 39% nije želelo da izlazi iz kuće, jer su se osećali bezvredno
  • 18% njih oseća da je konstantno pod stresom
  • 38% onih koji su imali znake depresije u detinjstvu kažu da su kao deca bežali od kuće
  • 24% onih sa mentalnim poremećajima je reklo da je to svakodnevno uticalo na njihovo školovanje ili posao
  • 52% dece sa mentalnim poremećajima nije o tome želelo da govori zbog sramote

Deca su zapuštena
Ema Džejn Kros, izvršni direktor ove dobrotvorne organizacije, navodi u saopštenju: „Previše dece koja pokušaju da govore o načinu na koji se osećaju jednostavno bude ignorisano. Neprihvatljivo je da toliki broj njih pribegava namernom samopovređivanju sa ciljem da se izbori sa problemima ili, još gore, da razmišlja o okončanju svojih života. Dokazano je da rana intervencija sprečava probleme mentalnog zdravlja u odraslom odbu, pa zbog toga treba preduzimati brze akcije ako želimo da izbegnemo ozbiljne dugoročne mentalne bolesti.“
Ova organizacija nudi pristup besplatnom onlajn savetovanju za mentalno zdravlje svim osobama starosti od 11 do 17 godina. Ona takođe planira da radi sa školama i mladima sa ciljem suočavanja sa problemima mentalnog zdravlja.
„Jasno je da deca i mladi ljudi ne dobijaju pomoć koja im je potrebna, zato je ovaj novi način podrške toliko važan. Tinejdžeri uobičajeno gledaju na internet kao na izvor informacija i saveta, tako da je to mesto gde bi mi trebalo da budemo, kako bismo pomogli stotinama hiljada mladih ljudi koji trenutno ne dobijaju nikakvu podršku“, kaže klinički psiholog profesor Tanja Bajron.
Gde smo mi?
Ne raspolažemo detaljnim podacima kakva je situacija kod nas, ali verovatno je i kod nas slično uz neka moguća odstupanja.
Kod nas su deca izložena uticajima nedavne „ružne prošlosti“ i sadašnje krize koja je po nekim merilima „mnogo gora“ nego u Velikoj Britaniji ili zapadnim zemljama.
Možda je kod nas „olakšavajuća okolnost“ to što je veliki broj nezaposlenih roditelja, pa su silom prilika više vremena sa decom.
Možemo pretpostaviti da smo zbog toga što smo „manje razvijeni“ od Velike Britanije manje izloženi stresu i jurnjavi, ali savremenim kretanjima doći ćemo i do njihovih problema.
Zato treba na vreme razmisliti gde smo i kako postupamo sa decom kao roditelji, ali i kao vaspitači (nastavnici) i kao lekari, jer deci u savremenom životu sigurno nije lako. Sva deca imaju svoje probleme i treba im pomoći kada su problemi prisutni. Ukoliko ne primetimo na vreme kada imaju probleme i ne pomognemo im, posle će biti kasno.
Nije lako biti roditelj, ali pazite svoju decu, pratite njihovo odrastanje i budite „drug sa njima“, jer samo im tako možete pomoći u mentalnom razvoju. Ako svoju decu prepustimo „ulici“ i drugima, onda se svi „iznenade“ kada dođe: delinkvencija, narkomanija, alkoholizam, pušenje, loše ocene, neželjena „mladalačka“ trudnoća, bežanje od kuće, samopovređivanje…

Ostavite komentar

Ostavite komentar