Dugotrajno sedenje – obavezno uz kratke šetnje

Ako već morate da sedite skoro celog dana dok radite, prošetajte kad god možete. Istraživači napominju da svega 10 minuta šetnje može povratiti protok krvi u nogama kod osoba pogođenih dugotrajnim sedenjem.

Foto: Unsplash/Pixabay.com

Foto: Unsplash/Pixabay.com

„Iako je veličina našeg ispitivanog uzorka bila mala, efekti i rezultati koje smo dobili veoma su dobri“, izjavio je prvi autor studije Roberta Restaino, doktorant na Univerzitetu Misuri, u Kolumbiji.

„Očevidno je da neprekidno sedenje i fizička neaktivnost dovode do mikrovaskularnih disfunkcija, i zato je dugotrajno sedenje nezdravo“, rekao je dr Vilijam Grej, direktor endovaskularnog odeljenja Boličkog centra Kolumbija pri Univerzitetskom medicinskom centru u Njujorku. On je podsetio da se odavno zna da je dugotrajno sedenje povezano sa srčanim bolestima.

Gospođa Roberta Restaino napominje da je cilj istraživanja bio da se vidi šta se može učiniti u prevazilaženju zdravstvenih oštećenja izazvanih produženim sedenjem.

Da bi izolovali efekte posledica dugotrajnog sedenja, Restaino i njegove kolege ispitali su zdravstveno stanje 11 mladića uključenih u istraživanje nakon „akutnog neprekidnog sedenja“ u trajanju od šest sati. Istraživači su merili protok krvi i nekoliko drugih srčanih funkcija pre i posle sedenja.

Da bi hranu eliminisali iz uticaja na rezultate, svi muškarci jeli su isti doručak, i to dva sata pre „dnevne doze sedenja“. Imali su još jedan obrok nakon četiri sata sedenja.

Učesnici studije nisu pomerali svoje noge dok su sedeli, a sedeli su tako da im noge tokom sedenja vise iznad poda. Bilo im je dozvoljeno da čitaju ili koriste računar. Posle šest sati sedenja, izmeren im je protok krvi i obavljena su druga merenja, a potom je svako od njih imao šetnju od 10 minuta hoda. Zatim su istraživači ponovo obavili ista merenja.

Otkriveno je da se sedenje loše odrazilo na merene rezultate. Sedenje je znatno smanjilo protok krvi u dvema glavnim arterijama nogu i izazvalo oticanje nogu. Nakon šetnje u trajanju od oko 10 minuta (oko 1.100 koraka), protok krvi i drugi mereni rezultati vratili su se na nivo od pre sedenja.

Uzimajući u obzir da je grupa od 11 ljudi predstavljala „zdrave osobe“, Restaino je rekla da bi takva merenja kod drugih grupa ljudi, starijih osoba ili osoba sa srčanim problemima, verovatno pokazala mnogo lošije rezultate posle sedenja.

Istraživači pretpostavljaju da bi za osobe koje su manje zdrave, vraćanje protoka krvi u normalu i drugih parametara trajalo duže i iziskivalo intenzivnije vežbanje od 10 minuta.

Dr Grej je izjavio: „Mi znamo da je disfunkcija protoka krvi kroz krvne sudove povezana sa lošijim kardiovaskularnim (srčanim) ishodima kod starijih osoba. Ipak, ne znamo kako dužina šetnje posle sedenja utiče na starije osobe i srčane bolesnike, tj. koliki su efekti ovakvih aktivnosti kod njih.“

Dr Grej napominje da su, iako se radi o maloj i ograničenoj studiji, zdravstveni efekti šetnje posle sedenja veliki. Koliko su dugoročni efekti kratkih šetnji – istraživačima još uvek nije jasno.

Direktni efekti vežbanja: povećanje nivoa azot-oksida u krvi, čime se aktivira širenje krvnih sudova. To omogućava lakši protok krvi kroz krvne sudove. Drugi pozitivni efekat šetnje verovatno je kontrakcija mišića tokom hodanja koja pomaže boljoj cirkulaciji krvi.

Roberta Restaino ističe da kratke šetnje posle sedenja imaju višestruke kumulativne efekte na zdravlje, a utiču čak i na poboljšanje sluha.

Rezultati su nedavno objavljeni u časopisu „Eksperimentalna fiziologija“.

Saznajte više o štetnosti dugotrajnog sedenja…

Ostavite komentar

Ostavite komentar