I jedan odlazak u solarijum rizičan za pojavu raka kože

U Srbiji se godišnje otkrije od 500 do 600 novih slučajeva obolelih od melanoma, najopasnije vrste raka kože, a prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” zabeležen je porast broja obolelih kod mladih koji imaju do 29 godina, i to, pre svega, kod pripadnica ženskog pola. I u Evropi i u SAD utvrđeno je da je melanom jedan od najčešćih maligniteta kod mladih odraslih osoba. Porast obolevanja u opštoj populaciji, ali i kod devojaka i mladih žena do 30 godina povezan je s povećanim izlaganjem suncu, ali i korišćenjem solarijuma. Pokazano je da je korišćenje solarijuma odgovorno za više od 450.000 slučajeva pojave melanoma godišnje, a samo jedan odlazak u solarijum povećava rizik za pojavu ove opake bolesti. U nedavnom istraživanju objavljenom u SAD, u grupi pacijenata koji su oboleli od melanoma pre 30. godine, žene su bile u većini, a 80 odsto njih koristilo je solarijum, za razliku od muškaraca istog uzrasta, koji su ređe obolevali od raka kože. Veoma je zabrinjavajuće da je u istom istraživanju rizik obolevanja bio veći kod veoma mladih devojaka, koje su počele da se sunčaju u solarijumu od 16. godine, nego kod onih koje imaju od 20 do 25 godina.

Zbog toga se dermatolozi širom sveta, kao i oni u Srbiji, zalažu za potpunu zabranu upotrebe solarijuma, imajući u vidu njegovo kancerogeno dejstvo.

Profesor dr Lidija Kandolf Sekulović, nacionalni koordinator kampanje „Euromelanom” Udruženja dermatovenerologa Srbije i sekretar Odbora za melanom Srpskog lekarskog društva, ističe da posle 18. godine upotreba solarijuma može da bude dozvoljena samo uz pristanak korisnika koji je obavešten o svim rizicima kojima se izlaže. U okviru nacionalne kampanje, prošle godine pokrenuta je inicijativa za zabranu upotrebe solarijuma pre 18. godine, što je već na snazi u gotovo svim zemljama Evropske unije. Inicijativu su podržali Republička stručna komisija za onkologiju i Odbor za zdravlje i porodicu Narodne skupštine Srbije, pa se ovaj predlog nalazi u daljoj zakonskoj proceduri.

– U Australiji je od januara 2015. već na snazi potpuna zabrana i upotrebe i prodaje solarijuma za sve osobe. Savet da je korišćenje solarijuma korisno zbog toga što će organizam dobiti vitamin De je opovrgnut, jer se zna da je za njegovu optimalnu koncentraciju dovoljno nekoliko minuta boravka napolju od proleća do jeseni, te se savetuje zdrav boravak u prirodi bez sunčanja, a tokom zimskih meseci, ukoliko postoji manjak vitamina De, potrebno je uzimati hranu bogatu njime i suplemente. Pojava melanoma nije praćena nikakvim simptomima, zbog čega je neophodno da osoba bude informisana da, ako primeti pojavu bilo kakvog izraštaja na koži koji raste i menja se iz meseca u mesec, ili ukoliko primeti da neka tamnomrka promena na koži menja oblik i boju, da svetli ili tamni, da se uvećava i ima nepravilne ivice – to prepozna i odmah se javi dermatologu – ističe dr Kandolf Sekulović.

Pod posebno visokim rizikom od razvoja raka kože nalaze se osobe koje imaju svetao ten ili kožu koja lako izgori, oni koji su izgoreli na suncu bilo kad u detinjstvu, ili su često izgoreli u odraslom dobu, ljudi koji provode dosta vremena na suncu (zbog posla ili u slobodno vreme), oni koji koriste solarijume, osobe koje imaju više od 50 mladeža na koži, a u riziku su i oni čiji su članovi porodice već imali rak kože ili transplantaciju organa.

– Važno je i nošenje zaštitne garderobe, izbegavanje direktnog sunčevog zračenja između 11 i 15 časova tokom leta (kada je UV zračenje najjače), boravak u hladu i redovna upotreba kremova za zaštitu kože.

Osobe s plavim očima, riđom ili plavom kosom, kao i svetlom kožom koja lako izgori i teško pocrni i na kojoj se posle izlaganja suncu javljaju pege, pod najvećim su rizikom od razvoja raka kože. Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti dece, jer preterano izlaganje suncu tokom detinjstva povećava šansu za razvoj raka kože kasnije tokom života. Prema podacima Evropskog udruženja za medicinsku onkologiju, upravo su melanom, karcinom bubrega i neki oblici karcinoma pluća oni za koje je najpre potrebno obezbediti inovativne lekove jer su jedino efikasni, a razlike u dostupnosti ovih terapija u EU su i najveće u odnosu na zemlje istočne Evrope. Srbija u ovom delu prednjači jer nijedan od ovih lekova još nije na pozitivnoj listi – podseća naša sagovornica. Melanom se može javiti bilo gde na telu, ali se najčešće pojavljuje na leđima, nogama, rukama i licu, ponekad i ispod nokta.

(Danijela Davidov-Kesar, Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.