I letovanje nosi opasnosti

Ponekad se čini da nas tokom vrelih letnjih dana previše upozoravaju: šta činiti, šta raditi u saobraćaju, kako se ponašati i slično. Svedoci smo, nažalost, da se tokom leta često dešavaju razni incidenti sa ozbiljnim zdravstvenim posledicama i žrtvama.

Foto: Anitael/Pixabay.com

Foto: Anitael/Pixabay.com

Ljudi ponekad zaborave koji su sve izvori opasnosti kada krenu na odmor, kada su pored reke ili mora. Podsećamo na neke potencijalne opasnosti na koje nas često upozoravaju lekari i nadležne službe.

Saobraćaj

Tokom leta i sezone godišnjih odmora mnogo se putuje i veliki je broj vozila u saobraćaju, što stvara veći broj neuobičajenih opasnosti.

Duga noćna vožnja i vožnja po vrućini zamaraju i smanjuju koncentraciju vozača, tako da su potrebne pauze nakon sat-dva vožnje. Nije rešenje voziti tri-četiri sata bez pauze, pa praviti pauzu od nekoliko sati i tako u nedogled, već posle nekoliko dana vožnje sa pauzama, treba napraviti dužu pauzu od bar jednog dana i noći. Neki poslodavci svoje vozače (autobusa ili kamiona) teraju da danima voze duge relacije sa kraćim „zakonskim“ pauzama. Tu postoji opasnost od premora, jer vozač se odmara svakih nekoliko sati posle nekoliko sati vožnje, ali tokom nekoliko uzastopnih dana vožnje, bez „pravog spavanja u krevetu“ od 6-8 sati. Na taj način organizam se iscrpi i umori, a jutarnji sati su najopasniji – tada može da popusti koncentracija i da se zadrema.

Duža vožnja bez odmora, kada ste na sunčanoj strani vozila, može da dovede i do sunčanice, bez obzira na klimatizaciju. Zato su potrebne zavese, kape ili češće pauze da bi se vozač osvežio.

Stajanje vozila duže vreme, na granici, na naplatnoj rampi ili zbog saobraćajne gužve, takođe može ugroziti zdravlje vozača i putnika (naročito male dece), pa je neophodno rashlađivati se, piti dosta tečnosti i umivati se.

Da li ste znali da klima-uređaji, ako neprekidno i u dužem vremenskom periodu duvaju u noge vozača ili saputnika ili u neki deo tela – mogu bukvalno izazvati promrzline.

Nikada nikog ne ostavljajte u zaključanom parkiranom vozilu! To važi i za bilo koju životinju, jer na vrućini u kolima temperatura vrlo brzo poraste pa ugrožava zdravlje. Ljudima se dešava da ostave decu ili kućne ljubimce u automobilu „na kratko“, dok nešto kupe, natoče gorivo, plate putarinu, odu do carine, ali i „kratko vreme“ može biti opasno, a nekada i iskrsne nešto, pa to vreme bude i predugo.

Šetanje gradom

Šetnja gradom ili plažom tokom vreline takođe može biti opasna. Moguće je da se izgori na suncu ili da se dobije sunčanica (toplotni udar). Mnogi ljudi zaborave da, iako pirka vetar, opasnost postoji ne samo od direktnih zraka nego i od onih koji se odbijaju od betona, stakla, peska, vode… U gradu postoji dodatna opasnost od izduvnih gasova.

Zato nosite šešire, kape, pijte dosta vode, otvorene delove lica i tela namažite zaštitnim kremama, a povremeno sedite u hladovinu.

Ponovo podsećamo, izbegavajte da vi i vaša deca budete na suncu između 11 i 15 časova, jer je tada najveća vrućina i najveća koncentracija UV zraka.

Ishrana

Tokom leta i velikih vrućina, izbegavajte mnogo hrane, masnu hranu, alkoholna pića i jaku hranu.

Tokom leta najbolje je jesti laku hranu, dosta povrća i dosta voća.

Pijte dosta tečnosti (voda, sokovi, blagi mlaki čajevi…). Izbegavajte previše hladne napitke i alkoholna pića. Nemojte preterivati sa gaziranim napicima jer je organizmu najpotrebnija obična voda i prirodni sokovi (ne previše zašećereni).

Tokom posta i dijeta, u vreme vrućina vodite računa da ne dehidrirate, jer vam je tečnost ipak neophodna.

Rizične grupe

Podsećamo da je vrućina najopasnija za starije osobe, hronične bolesnike i malu decu. Njihovi organizmi nemaju dovoljno snage da se bore sa ekstremnim teperaturama, pa treba izbegavati dugotrajne boravke na otvorenom prostoru. Za ove osobe je naročitno važno da se prikladno obuku i da piju dosta tečnosti, a ako je potrebno, slobodno da rashlade lice i glavu mlakom vodom.

Gmizavci i insekti

Za one koji borave u prirodi ili na obalama reka ili mora, važi upozorenje da na pustim mestima, u travi i šipražju, mogu biti i opasni insekti ili gmizavci, pa pre zalaženja u takve predele treba proveriti situaciju.

U gustoj travi mogu se naći krpelji, pa ako vas krpelj ujede ili ostane zaboden u kožu, najbolje je da to neko stručan izvadi i obradi alkoholom ili nekim dezinfekcionim sredstvim.

Podsećamo da na moru možete nagaziti morske ježeve, poseći se na školjku ili dodirnuti meduzu, pa zato pazite gde skačete i stajete.

Skakanje u vodu

Naglo skakanje sa vreline u ledenu vodu može izazvati šok i grčeve, što može ugroziti zdravlje.

U nepreglednim i neprovidnim dubokim vodama, naročito na rekama i jezerima, mogu se nekada naći oštre stene ili neke metalne olupine, što pri neopreznom hodanju i skakanju u vodu može izazvati povrede.

Ostavite komentar

Ostavite komentar