Kako dete pripremiti za školu?

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Početak školske godine i polazak u školu svojevrstan je stres i za decu i za roditelje. Kod neke dece izaziva anksiozna osećanja, pogotovu polazak u prvi razred.

Da li su mališani spremni za polazak u školu? Kako da znamo da smo uradili sve što možemo da ih usmerimo na pravi put, ka uspehu i akademskom učenju?

Povodom polaska dece u školu, dr Dejna Zuskind sa Univerziteta u Čikagu, osnivač i direktor inicijative „Trideset miliona reči“, izjavila je: „Nauci je decenijama poznato da razgovori sa decom od rođenja do treće godine pomažu da se izgradi snažna osnova za uspeh u školi. Svaka reč koju izgovorite gradi mozak vašeg deteta. Svakodnevnim iskustvima i rečima koje dete čuje obogaćuju se njegov rečnik i njegovo znanje, što ga čini spremnim za školu.“

Šta roditelj može da uradi da bi pripremio dete za školu?

Bebe nisu rođene pametne. One postaju pametne tokom vremena tako što razgovaraju sa svojim roditeljima i ostvaruju interakciju sa njima. Svi smo čuli izreku da je dečji mozak kao sunđer i da upija sve što se dešava oko njega i na neki način povezuje u svom mozgu.

Sve što radite sa malim detetom – pričate, igrate, pevate i sl. – gradi njegov mozak. Tačnije, 85% razvoja mozga dešava se u prve tri godine života deteta. Moždane veze formirane tada vaše dete će koristiti za razmišljanje i razgovar tokom ostatka svog života. Što više veza, razmišljanja i razgovora u početnom periodu, dete će bolje biti pripremljeno za školu.

Da biste pomogli detetu da poveća svoj intelektualni potencijal, preporučujemo:

  • Uključite se i reagujte na ono o čemu vaše dete želi da komunicira.
  • Razgovarajte više sa svojim detetom u cilju izgradnje njegovog vokabulara, kako ne bi pričalo samo opisnim jezikom.
  • Objašnjavajte detetu ono što ga interesuje, kako biste mu upotpunili znanje.
  • Rutinsko doba dana, kao što je vreme za kupanje, zajedničko obedovanje, oblačenje svakog jutra – pruža savršene mogućnosti da razgovarate sa svojim detetom o nekoj temi ili da ga propitate o novostima.

Kako unaprediti jezičke veštine dece?

Jednostavno rečeno, dete koje je više izloženo rečima, znaće više reči. Bogat rečnik pruža solidnu osnovu detetu da se izgradi do početka školovanja. Ako vaše dete ima bogatiji rečnik, lakše će razumeti uputstva učitelja o nastavi i čitanje.

Dete ne treba da bude samo pametano da bi dobro učilo u školi. Ponašanje deteta je isto tako važno kao i njegova inteligencija. Detetu koje nije u stanju da mirno sedi ili prati uputstva nastavnika biće teže učenje u školi.

Nauka nam govori da vežbanje govora i razgovora kroz igru – kasnije dobro dođe detetu u školi. Istraživanja pokazuju da deca sa siromašnim rečnikom imaju poteškoće u komunikaciji sa drugima i teško kontrolišu svoje ponašanje. „Izlaganje deteta jezičkim veštinama“ kroz razgovor, čitanje i pevanje, ne samo da gradi jezik deteta već mu i pomaže da nauči da se samostalno kontroliše i ispravno ponaša.

Kako čitanje naglas utiče na decu?

Čitanje je bitan deo slagalice i nudi divne mogućnosti da sa svojim detetom razgovarate više. Čitanje naglas ne samo da obogaćuje rečnik već razvija maštu i druge veštine, ali jača i vezu roditelj-dete. Čitanje izlaže dete rečima koje ono ne bi čulo u svakodnevnom razgovoru, uči ga mestima u kojima nikada nije bilo i stvarima koje nikada nije videlo. Takođe je prilika za roditelje da sa detetom govore o pročitanoj knjizi, što deluje pozitivno na dete.

Studije pokazuju da deca kojoj je čitano imaju bogatiji rečnik i više matematičkih sposobnosti kada uđu u obdanište. Slično tome, čitanje tokom školovanja najznačajnije je za maturu i uspeh u karijeri.

Kada je kasno da počnete da čitate svom detetu?

Nikada nije kasno da počnete da čitate svom detetu. Čak i roditelji koji nisu skloni čitanju mogu da uživaju u čitanju sa detetom i dete sa njima.

Čitanje sa decom može biti izazov. Insistiranje na tome da dete sedi mirno i sluša svaku reč na svakoj stranici ponekad može biti frustrirajuće za sve. Umesto toga, imate na raspolaganju razgovor o knjizi. Usredsredite se na ono što je privuklo pažnju vašeg deteta i razgovarajte o tome. Dete će možda želeti da mu nešto pročitate više puta, a nešto preskočite – dozvolite mu to. Možda će poželeti da traži slike vozova ili će izgubiti interesovanje za nešto, a obratiti pažnju na neko drugo mesto u knjizi. Idite za njegovim željama i polako ga usmeravajte.

Kada pustite da dete vodi put za vreme priče, vi maksimizujte to što vaše dete dobija iz iskustva i minimizujte svoj potencijalni stres. Zajedničko čitanje treba da shavite kao zajedničku igru i doživljaj i za dete i za sebe.

Kako savremena tehnologija utiče na decu? Da li treba da je koristimo?

Kako tehnologija utiče na učenje, još uvek nije naučno jasno. Jasno je da je savremena tehnologija tu i da ne možemo pobeći od nje. Tehnologija sama po sebi nije ni pozitivna ni negativna, ali je bitno kako je koriste roditelji i deca.

Gledajući televiziju ili igrajući se na tablet računaru, dete neće imati koristi ako to ne radi sa roditeljima. Tehnologija ima veće šanse za poboljšanje učenja kada je interaktivna, a ne kao pasivno iskustvo za dete. Važan faktor jeste kvalitet medija koji je detetu pristupačan. Može biti teško za roditelje da nađu kvalitetan sadržaj za svoje dete, ali postoje resursi da im se pomogne.

Postoje razni sajtovi na kojima se može naći kritička analiza sadržaja pogodnih za decu. Birajte deci kvaltetnije TV programe, gde mogu nešto naučiti, ili video-igrice koje podučavaju ili razvijaju maštu, a izbegavajte nasilje i razvijanje lažnih idola, vrednosti i potrošačkog mentaliteta.

Kako roditelji mogu uskladiti korišćenje tehnologije sa čitanjem knjiga?

Za decu ispod dve godine starosti, Američka akademija za pedijatriju ne preporučuje gledanje televizije ili sedenje pored raznih ekrana (tablet, kompjuter, mobilni…). Razvoj mozga je najaktivniji u tim ranim godinama, a mala deca najbolje uče kroz interakciju sa ljudima.

Za decu stariju od dve godine preporučuje se ograničavanje vremena ispred ekrana na dva sata dnevno. Nadgledajte izbore svog deteta (TV i računar) i kad god je to moguće, angažujte se da neko vreme provodite sa njim uz ekran. Često razgovorajte o tome šta dete gleda ili šta radi.

Što se tiče čitanja, preporučuje se da čitanje bude deo svakodnevne rutine od rođenja pa nadalje, bar samo nekoliko minuta. Čitanje prilagodite uzrastu deteta. Tek prohodalo dete može da broji predmete ili traži oblike i predmete na slici. Za predškolsku decu može da se čita ista kratka priča više puta. Bez obzira na uzrast deteta, pratite njegovu pažnju i razgovarajte o tome šta ga interesuje, kako biste mu pomogli da stekne više iskustva.

Šta ako dete uopšte nije zainteresovano za knjige ili ako je razvijanje jezičkih veština mnogo slabije i sporije nego kod njegove braće i sestara ili druge dece njegovog uzrasta? Kada bi trebalo tražiti pomoć i od koga?

Ako imate bilo kakvu zabrinutost u vezi sa razvojem svog deteta, ne ustručavajte se da tražite pomoć. Vaš pedijatar je odlično mesto za početak kod dece do tri godine starosti. Za stariju decu dostupni su za savet školski psiholozi i pedagozi. Zapamtite, stručnjaci kažu: sto grama prevencije vredi kao kilogram leka.

Gde roditelji mogu da nađu pomoć da bi pripremili svoju decu za školu?

Biblioteke, knjižare i lekari jesu korisni za početak, a sada i internet može biti od pomoći.

Knjige i sajtovi za roditelje nude razne mogućnosti za pomoć roditeljima oko vaspitanja dece i upotrebe savremene tehnologije dostupne deci. Za roditelje koji „slabo“ vladaju stranim jezicima, preporučujemo niz domaćih sajtova, a mogu vam biti dostupni i eminentni svetski centri za zdravlje ili vaspitanje dece.

Kao roditelji, mi smo prvi i najvažniji učitelji svojoj deci i treba da steknemo njihovo poverenje, tako da uvek mogu da se oslone na nas. Sva naša deca mogu i treba da budu spremna za školu, a to najviše zavisi od nas samih.

Najbolje ćemo spremiti decu za školu ako im poklonimo ljubav, koristimo moć svojih reči, razgovora, čitanja, pevanja i igre, jer to obogaćuje njihovo jezičko okruženje, razvija njihov mozak i oblikuje njihovu budućnost.

Ostavite komentar

Ostavite komentar