Kako preživeti „toplotnu kupolu“?

Prema prognozama za leto, očekuje nas veći broj toplih, ali i vrelih dana.

Hidrometeorolozi upozoravaju na takozvanu „toplotnu kupolu“, koja može izazvati previsoke temperature i visoku vlažnost vazduha u nekim krajevima. Slične pojave već su bile u Severnoj Americi pa preporuke date njihovim građanima mogu i nama biti od koristi.

Foto: Geralt/Pixabay.com

Foto: Geralt/Pixabay.com

Ono što najviše utiče na ljude jeste toplotni indeks ili subjektivni osećaj, tako da kada se „saberu“ visoka dnevna temperatura od 37-38 stepeni Celzijusovih i nepovoljna vlažnost – utisak je da na nas deluje temperatura od preko 42 stepena, a to je isto kao da ste bolesni sa povišenom temperaturom. Ukoliko se još nalazite u gradu na ulici, trotoaru ili betonu pored neke zgrade (beton, staklo…), onda ste izloženi temperaturama i do 50 stepeni.

Šta je „toplotna kupola“?

U suštini, to je vremenski (meteorološki) fenomen koji uključuje jedan veliki vazdušni mehur sa visokim vazdušnim pritiskom unutra u kom je zarobljen topao vazduh (slično kao u plasteniku ili staklenoj bašti).

Upozorenja

Ova godina je jedna od najtoplijih u poslednjih stotinak godina. Svetska meteorološka asocijacija UN ističe kako je prosečna temperatura u prvih šest meseci 2016. godine veća za oko 3 stepena nego prosečna temperatura krajem 19. veka.

Visoka temperatura i zdravlje

Vrućina ne znači samo da nam je neprijatno – izloženost visokim temperaturama može imati ozbiljne, čak smrtonosne efekte.

Vrućina uključuje dehidrataciju, što povećava: žeđ, slabost, vrtoglavicu, izaziva lupanje srca, pa i gubitak svesti.

Toplotna iscrpljenost javlja se kada telo tokom nekoliko sati gubi vodu i so putem prekomernog znojenja.

Toplotni udar nastaje kada se organizam pregreje i gubi sposobnost da se ohladi – to je hitan slučaj.

Zaštita

Evo kako svoju porodicu i svoje kućne ljubimce sačuvati od prevelikih vrućina:

  • Simptom izazvan velikom vrućinom je toplotna iscrpljenost, često praćena dehidratacijom. Bez preduzimanja mera i lečenja, toplota iscrpljenost može napredovati do toplotnog udara, što može biti smrtonosno.
  • Razmotrite da li je neophodno da izlazite tokom vrelih dana. Ukoliko izlazite po vrućini, gledajte da to traje što kraće i obezbedite se tankom odećom, šeširom ili kapom i nosite flašicu sa vodom.
  • Dok hodate gradom, birajte senovita mesta ili parkove iako je nekada taj put duži. Ako morate da nešto uradite, radite to ujutru ili uveče, kada je temperatura nešto niža. Vodite računa da se odmah ohladite i odmarate ako primetite toplotne grčeve ili znakove dehidratacije.
  • Vodite računa da deca ne izlaze kada su najviše temperature i da se ne pregreju ili dehidriraju dok se igraju napolju. Deca su pod većim rizikom od toplote nego odrasle osobe zato što se njihov organizam manje prilagođava velikim temperaturnim razlikama.
  • I kućni ljubimci mogu da pate od dehidratacije, toplotnog udara i opekotina od sunca. Visoka temperatura može i kod njih dovesti do konfuzije, toplonog udara, pa čak i smrti.
Ostavite komentar

Ostavite komentar