Ko manje laže – zdraviji je

Ljudi koji se trude da manje lažu kažu da imaju bolje odnose sa drugim osobama i manje se žale na svoje zdravlje, rezultati su jednog novog istraživanja.
"Naši nalazi podržavaju ideju da laganje može pogoršati zdravlje zato što narušava odnose među ljudima," kaže istraživač dr Anita Keli, profesor psihologije na University of Notre Dame. "Poboljšanje u odnosima među ljudima značajno poboljšava zdravlje." Iako su druga istraživanja bila fokusirana na to kako da se otkrije laž ili koliko često ljudi lažu, dr Keli je želela da pogleda da li bi mogla da ubedi ljude da lažu manje s obzirom na to kakve efekte izaziva laganje. Ona je predstavila svoje istraživanje na godišnjem sastanku Američke psihološke asocijacije u Orlandu.
Laganje i istraživanje
U proseku, Amerikanci lažu oko 11 puta nedeljno, kaže dr Keli, pozivajući se na ranija istraživanja drugih istraživača. Manji broj ljudi često pribegava "velikim lažima". Ostali koriste uglavnom povremeno "bele laži" (sitne laži), a čest im je izgovor "da poštede svoja ili tuđa osećanja ili da sačuvaju obraz".
Dr Keli i dr Vang, docent psihologije na University of Notre Dame, zajednički su vršili istraživanja, ispitujući 110 osoba, starosti od 18 do 71 godine, u dve grupe. Obe grupe su u laboratoriji ispitivane svake nedelje poligrafskim testiranjem. Jedna grupa je ohrabrena da prestane da govori male i velike laži tokom 10 nedelja istraživanja. Istraživači su karakterisali kao manju laž kada bi ispitanik odbio da odgovori na neko pitanja.
Uporedna grupa nije dobila nikakve posebne instrukcije o lažima. Jednostavno im je rečeno da treba da kažu istraživačima koliko laži su rekli u toku prethodne nedelje tokom istraživanja kada su podvrgnuti testu putem detektora laži.
Svaka grupa je odgovorala na pitanja šta misli o svojim bliskim odnosima sa drugim osobama i o svom mentalnom i fizičkom zdravlju svake nedelje. Na primer, oni su se izjašnjavali o tome kakav im je kvalitet sna bio tokom protekle nedelje i da li su imali glavobolju u tom periodu.
Laganje i zdravlje: dobijeni rezultati
Tokom 10 nedelja istraživanja, obe grupe su u proseku manje lagale. Do desete nedelje, prva grupa je u proseku smanjila "bele laži" na jednu nedeljno, dok je uporedna grupa i dalje govorila više od tri laži nedeljno. Obe grupe su smanjile svoje glavne laži, ali grupa kojoj je savetovano da smanji laganje smanjila ga je drastično.
Veza između manje laganja i poboljšanja zdravlja viđena je u obe grupe. "Ako su u toku neke nedelje osobe manje lagale, izjavljivale su da je njihovo zdravlje bilo bolje", izjavila je dr Keli.
Uočena je veza između manjeg laganja i poboljšanja zdravlja, prateći ispitanike preko 10 nedelja, i to je bilo naročito primetno u grupi koja je manje lagala. Na primer, ako su ustanovljene u toku nedelje tri "laži manje", onda je bilo "četiri žalbe na mentalno zdravlje manje". U uporednoj grupi, ako je neko smanjio svoje bele laži za tri, imao je samo dve "žalbe manje na mentalno zdravlje". Kada su pojedinci manje lagali, izjavljivali su da su onda i njihovi međusobni odnosi bili bolji.
Zaključak: manje laži – bolje zdravlje
Zašto? Istraživači su zaključili: iskrenost verovatno gradi poverenje, što može biti ključ za dobro zdravlje kroz poboljšanje naših odnosa.
Manje laži, bolje zdravlje: perspektive
Nalazi druge grupe istraživača pod vođstvom Seli Teran (Sally Theran), doktora nauka i docenta psihologije na Wellesley College u Masačusetsu: "Moje istraživanje kod devojčica i dečaka ukazuje na to da biti iskren i otvoren u međusobnim odnosima utiče na to da su deca manje depresivna, a imaju veće samopoštovanje."
Iskrenost je takođe povezana za osećanja intimnosti u prijateljstvima. Iskrenost može povećati konflikt, ali dovodi do boljeg kvaliteta prijateljstva. Govoriti istinu može biti rizično, ali su onda manji unutrašnji konflikti. Kada lažemo, to negativno utiče na naše samopouzdanje i uvećava naš osećaj stida. Dakle, nije uopšte čudno da su autori otkrili da je "zdravo" govoriti istinu.
Ukupna iskrenost, poštenje i realnost
Ukupno poštenje nije realno, kažu istraživači, jer će mnogi ljudi i dalje manje ili više lagati, ali osnovni cilj je smanjiti količinu laži.
Ovi nalazi su nedavno predstavljeni na jednom medicinskom skupu. Treba ih smatrati preliminarnim, jer još uvek nisu detaljno provereni i analizirani da bi bili objavljeni u medicinskom časopisu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.