Kupujete li lažne proizvode?

Parfem koji sadrži urin, sjaj za usne sa arsenom ili fen koji „pali kosu“ – samo su neki od lažnih proizvoda koje je pronašla policija Velike Britanije. Naivni ljudi mislili su da kupuju dobar jeftin proizvod.

Foto: HebiPics/Pixabay.com

Foto: HebiPics/Pixabay.com

Policija Velike Britanije pokrenula je kampanju pod nazivom „Probudi se – ne kupuj lažne proizvode“, kako bi ukazala na opasnosti od kupovine i korišćenja falsifikovane šminke, parfema, fenova, pegli za kosu, krema za sunčanje…

Procenjuje se da samo u Velikoj Britaniji ljudi svake godine potroše oko 90 miliona funti na lažne proizvode, a trošak se povećava sa rastom internet kupovine.

Kriminalne bande

Prošle godine policija je otkrila nekoliko organizovanih grupa koje su se bavile proizvodnjom, uvozom i prodajom falsifikovane robe. Jednom akcijom zaplenjen je kontejner sa više od 4.700 falsifikovanih kozmetičkih proizvoda najpopularnijeg britanskog brenda

Kažu da prevaranti uspevaju da falsifikuju i razne kreme za sunčanje koje liče na dobro poznate i pouzdane svetske brendova. Ove kreme često pružaju malu ili nikakvu zaštitu od sunca, uprkos tome što se prodaju sa specijalnim faktorom zaštite.

Alergijske reakcije

Laboratorijski testovi pokazali su da lažni parfemi često sadrže otrovne hemikalije, uključujući cijanid, pa čak i ljudski urin. Pojedini zaplenjeni kozmetički preparati kao što su ajlajneri, maskare i sjajevi za usne, sadržali su toksične nivoe hemikalija i štetnih materija kao što su arsen, živa i olovo.

Sve ove supstance mogu da izazovu alergijske reakcije, kožne iritacije, otoke, osipe, crvenilo, opekotine i dugotrajne zdravstvene probleme.

Falsifikati šminke često se proizvode u nehigijenskim fabrikama koje ne ispunjavaju ni osnovne sanitarne propise. Bilo je čak slučajeva pronađenog mišjeg izmeta i otrova za pacove u lažnim kozmetičkim proizvodima.

Lažni električni proizvodi

Iz policije upozoravaju da lažni električni proizvodi za ličnu i kuhinjsku upotrebu: pegle za kosu, fenovi, aparati za uvijanje kose, pegle za veš, mikseri, produžni kablovi i dr. najčešće ne podležu strogim bezbednosnim testovima i propisima, što dovodi do povećanog rizika od strujnog udara ili požara.

Fil Bukle, generalni direktor britanskog udruženja „Electrical Safety First“, izjavio je u saopštenju: „Falsifikovani električni proizvodi vrlo su opasni i mogu izazati: pregrevanje, elektrošok, pa čak i požar. Kupovinom i korišćenjem ovih falsifikata, čak i nesvesno, potrošači i sebe i svoje porodice i svoju imovinu dovode u opasnost. Mi razumemo želju da se kupi nešto jeftino, ali to jednostavno nije vredno rizika.“

Upozorenja

Stručnjaci upozoravaju i na to da pojedinci kupovinom krivotvorene robe preko interneta i sumnjivih prodavaca, dovode sebe u opasnost i od sajber-kriminala: krađe ličnih i bankarskih podataka ili instaliracije kukija i virusa.

U saopštenju, detektiv-nadzornik Marija Vudal iz Londonske policije, koja i nadgleda rad specijalne policije za borbu protiv falsifikata, upozorava: „Mi smo imali žrtve koje su kupile lažne proizvode preko interneta i kasnije ustanovile da su kriminalci sa sajta koristili njihove podatke za plaćanje dodatnih kupovina, ili čak koristili njihove lične podatke za stotine ilegalnih sajtova koji prodaju falsifikovanu robu.“

Saveti

Navodimo savete pri kupovini:

  • Verujte svojim instinktima – ako ponuda izgleda previše primamljivo, sumnjiva je.
  • Legitimno dizajnirani kvalitetni proizvodi retko su jefini. Zato nemojte žuriti pri kupovini ukoliko vam se nešto učini veoma povoljno.
  • Proverite pravopis i gramatiku na sajtu i na proizvodu – često ljudi koji stoje iza sumnjivih sajtova ne obraćaju mnogo pažnje na pravopis i ne plaćaju prevodioce ili tekstopisce, jer im obično nije stalo do ovih detalja. Prevaranti takođe mogu pokušati da vas zavedu logotipom sličnim logotipu neke velike firme, tekstovima sličnim markiranim, sličnim nazivima proizvoda ili sličnim dizajnom veb sajta.
  • Pogledajte gde je adresa proizvođača i trgovca i da li uopšte ima poštansku adresu. To što veb adresa ima poznati domen (uk, com, de, sr, sl) ne mora da znači da je u pitanju „ozbiljan proizvođač“ iz „ozbiljne zemlje“. Ako ne postoji adresa proizvođača, uvoznika ili zastupnika, nego samo faks ili mejl adresa, budite oprezni.
  • Kupujte kod renomiranih prodavaca, a prilikom onlajn kupovine koristite samo sajtove koje poznajete ili one koje su vam preporučili. Ako niste kupovali ranije preko nekog sajta, proverite online reviews. Ljudi često na forumima i u blogovima upozoravaju na lažne proizvode i lažne sajtove.
  • Ako kupujete robu preko interneta, možete da proverite da li je sajt legitiman posetivši www.brand-i.org. Proverite veb adresu i u fazi plaćanja utvrdite da li počinje sa „https“ – to ukazuje na sigurno plaćanje.
  • Držite bezbednosni softver i „firewall up-to-date“. Redovno ažurirajte svoj internet pretraživač.
  • Nemojte pristupati direktno linkovima koji su vam poslati neželjenom elektronskom poštom (prevaranti to tako dizajniraju). Uvek unesite veb adresu ili koristite pretragu da biste pronašli sajt, jer tako idete na „prave sajtove“ – pretraživači obično vrše i skeniranje virusa.
  • Raspitajte se za politiku vraćanja i garancije, jer to legalni prodavci obavezno nude, a „prevaranti“ najčešće izbegavaju.
  • Ako niste sigurni da li su predmeti koje kupujete „pravi“, ne unosite podatke o plaćanju, jer to ipak nije vredno rizika.
  • Pazite na „pop-up„ prozore koji se pojavljuju i traže da potvrdite detalje svoje kartice pre nego što ste stigli do plaćanja. Nikada ne unosite PIN sa kartice na internet, jer će to neko zloupotrebiti.
Ostavite komentar

Ostavite komentar