Ne čuvajte bebu previše sterilno!

U poslednjih stotinak godina, život ljudi u razvijenim zemljama postao je mnogo "čistiji". Sada smo svesni kako se bakterija šire i kako nas pranje ruke i bezbedno pripremanje hrane može sačuvati od bolesti. Ali, da li je moguće biti previše čist? Mnogi naučnici misle da jeste.
Maloj deci, a posebno novorođenim bebama, potrebna je zaštita od opasnih infekcija. Ali previše zaštite može negativno uticati na imuni sistem deteta koji je u razvoju. Na primer, alergeni su bezopasni mikroskopski proteini koji mogu da uđu u naša tela kroz pluća i usta. Mi znamo da bebe koje su rano u životu izložene većem broju alergena, bakterija i drugih vrsta mikroba – imaju manje šanse da dobiju astmu, ekcem i alergije. Dakle, što je dom više čist ili sterilan, može se stvoriti manja zaštita za bebu. Dom bi, dakle, trebalo da ima normalan nivo prljavštine.
Jedan od načina kako roditelji šire bakterije i druge mikrobe koji žive u njihovim ustima jeste preko dečjih igračaka. Kada bebi ispadne igračka na pod, neki roditelji je operu pod mlazom vode ili čak u prokuvanoj vodi, dok drugi to čišćenje obave u svojim ustima.
U novoj studiji, istraživači su želeli da saznaju da li sisanje dečjih igračaka i širenje bakterija sa roditelja na bebe u stvari pomaže jačanju imunog sistema deteta. Istraživači su angažovali roditelje oko 180 novorođenih beba u Švedskoj da vode detaljne dnevnike u prvih 18 meseci, uključujući informacije o tome da li su njihova deca imala igračke i da li i kako su ih čistili. Istraživači su zatim pogledali koliko je beba razvilo astmu i ekcem.
Šta kaže nova studija?
Bebe čiji su roditelji sisali njihove igračke, imale su oko tri puta manje šanse da dobiju ekcem od onih čiji su roditelji prali igračke u vodi. Takođe su imale manje šanse da dobiju astmu.
Deca čiji su roditelji sisali njihove igračke nisu imala veći rizik od prehlade i drugih infekcija od one dece čiji su roditelji koristili sterilne metoda za čišćenje.
Koliko je istraživanje pouzdano?
Mala studija kao što je ova, obično može samo pokazati vezu između nekih stvari, odnosno, uglavnom nam ne može reći da je jedna stvar definitivno posledica druge.
Na primer, istraživači su sugerisali da bi jedan od razloga za ovakve rezultate mogao biti to da roditelji koji sisaju igračke svojih beba imaju opušteniji odnos prema prljavštini i bakterijama uopšte, pa tako bebe mogu biti izloženije mikrobima na mnogo načina, a ne samo preko igračaka.
Šta činiti?
Tvrdnje da veoma čista okolina za bebe pruža više štete nego koristi (tzv. "hipoteza higijene") dobila je mnogo dokaza sa naučne strane u poslednjih nekoliko godina. Dakle, osobe koje se ne obaziru previše na bakterije možda su sve vreme na pravom putu.
Ipak, to svakako ne znači da ne treba brinuti o higijeni. Ali, sledeći put kad vam neko kaže da ne bi trebalo da čistite bebine igračke u svojim ustima, možete biti prilično sigurni da ne radite nikakvu štetu, a možda ćete čak i raditi nešto dobro za dete. Naravno, preduslov je da nemate neku infekciju ili neku bolest koju možete pljuvačkom preneti. A i obična voda je dovoljna da se „skine“ prljavština sa igračaka, a ne „teška hemija“.
I ovi rezultati navode na to da decu treba „voditi u prirodu“ i izlagati ih prirodnim alergenima i uslovima od malena, kako bi se njihov organizam navikao na prirodno okruženje i stekao neophodan imunitet. Dokazano je da deca koja previše vremena provode u zatvorenom prostoru (soliter, škola, kola, vrtić…) imaju više sklonosti ka alergijama od polena i drugih prirodnih alergena, a osetljiva su i kada im se „malo zaprljaju ruke“.
Takođe, boravak među decom: vrtić, škola, razne sekcije i sportovi – detetu „omogućava da preboli dečje bolesti“ i kasnije bude mnogo zdravije od „izolovane dece“.

Ostavite komentar

Ostavite komentar