Neželjeni efekti kompjuterske tehnologije

Ako imate problema sa koncentracijom na poslu, razmislite koliki je uticaj „savremene tehnologije“ koja vam smeta i „skreće misli“.
Navodimo nekoliko faktora koji vam mogu smetati na poslu i savete kako da ih prevaziđete.
Društvene mreže
Društvene mreže predstavljaju jednostavan način za povezivanje sa prijateljima, ali i da se isključite sa posla, i to po nekoliko puta u toku jednog sata. Svako ažuriranje statusa utiče na vaš tok misli, što vas može dovesti do toga da se vraćate na stvari koje ste već obavili, a koje se tiču vašeg posla.
Izbegavajte posete sajtovima društvenih mreža u toku radnog vremena. Ako baš ne možete da izdržite, onda to radite u pauzama, kada stalan tok novih informacija neće prekinuti vašu koncentraciju.
Previše elektronske pošte
Verovatno je veći deo poruka koje primate u vezi sa poslom, ali se to i dalje računa kao udaljavanje od onoga što trenutno radite. Nećete napraviti veliki napredak ako stalno zaustavljate ono što radite da biste odgovorili na svaku primljenu poruku.
Umesto da stalno proveravate elektronsku poštu, izdvojite određeno vreme za tu namenu, ukoliko je to moguće. To će vam omogućiti vremenske intervale kada možete da radite bez prekida. Najbolje je da poštu proverite na početku radnog vremena i nekoliko puta tokom radnog vremena.
Mobilni telefon
Melodija na mobilnom telefonu je zvuk koji malo ko može da ignoriše. Ali, javljati se na svaki poziv ne samo da vas košta vremena provedenog razgovarajući već takođe može uticati na vašu koncetraciju. Za one koji voze automobil često javljanje na telefon i česti razgovori predstavljaju stvarnu opasnost po vozača i učesnike u saobraćaju.
Iskoristite prednosti podešavanja zvuka zvona, primljenih poruka (da zvuk ne bude bučan i da bude prijatna) i identifikacije poziva. Ako sumnjate da poziv nije hitan, pustite ga da zvoni. Ako radite na posebno intenzivnom projektu, razmislite o tome da ugasite svoj telefon tako da ne biste pali u iskušenje da se javite. Izaberite određeno vreme kada ćete proveriti da li vas je neko zvao.
Multitasking (obavljanje više poslova odjednom)
Ako ste ovladali veštinom multitaskinga, odnosno sposobnošću da obavljate više zadataka istovremeno, verovatno smatrate da tako možete uraditi više posla za manje vremena. Međutim, stručnjaci ukazuju na to da gubite na vremenu svaki put kada skrećete pažnju sa jednog zadatka na drugi. Kada radite više projekata istovremeno, taj proces obično traje duže nego što bi vam bilo potrebno za rešavanje problema sukcesivno, a dolazi i do gubljenja „kvaliteta“.
Kad god je moguće, posvetite pažnju jednom projektu (zadatku-poslu), naročito ako radite na intenzivnom ili visoko prioritetnom zadatku. Sačuvajte multitasking veštine za poslove koje nisu hitni ili zahtevni, kao što je, na primer, sređivanje stola dok razgovarate telefonom.
Stres
Kada osećate kao da imate previše toga što treba da uradite, onda može biti teško da se fokusirate na pojedinačne zadatke. Da stvar bude gora, stres uzima danak primetan na vašem telu. Možete dobiti bolove u ramenima, glavobolju ili će vam se povećati puls, a sve to može narušiti vašu sposobnost da se koncentrišete.
Planirajte poslove i razgraničite šta je bitno, a šta je hitno, a zatim razradite redosled obavljanja poslova da vas oni ne bi „davili“.
Naučite neku tehniku smanjivanja stresa, kao što je meditacija. To vam može pomoći da obuzdate stresne misli, tako da one ne zahtevaju toliko pažnje. U jednoj studiji, naučnici su ustanovili da su ljudi nakon osmonedeljnog kursa meditacije poboljšali svoju sposobnost da se koncentrišu. Ako ne možete naći kurs meditacije u vašem mestu, potražite ga na internetu.
Poremećaj hiperaktivnosti i deficita pažnje
Ovo nije samo problem kod dece, jer više od polovine doživljava ove simptome i kada odrastu. Klasični znaci jesu kratak rok pažnje i problemi sa fokusiranjem na određene zadatke.
Ako imate upornih problema sa koncentracijom, a imali ste ovaj poremećaj kao dete, onda porazgovarajte sa lekarom. Postoje načini da se kontroliše ovaj problem, uključujući bihejvioralne terapije i lekove.
Redovne fizičke aktivnosti i hobi mogu pomoći da se povremeno opustite i „ispraznite“.
Ostalo
Naveli smo nekoliko faktora koji vas mogu ometati na poslu i uticati na vašu koncentraciju. Pored navedenog, na koncentraciju na poslu značajno mogu uticati: dosada, lutajuće misli, umor, glad, depresija ili neki lekovi.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.