Popodnevno spavanje dece

Predškolska deca koja u „školici“ imaju organizovano popodnevno (podnevno) spavanje (odmor ili dremanje) bolje su pamtila ono što su učila pre podne (ujutru) nego deca koja nisu spavala, navodi se u jednoj skorašnjoj studiji.
Grupa istraživača sa Univerziteta u Masačusetsu u SAD koja se bavi proučavanjem spavanja i sna sprovela je istraživanje koje pokazuje da treba podržati nastavnike (vaspitače ili ustanove) koji organizuju popodnevnu „dremku“ predškolske dece, jer na taj način dolazi do poboljšanja memorije kod dece. Deca koja su dremala (spavala) u toku dana, obavljala su znatno bolje vizuelno-prostorne zadatka u popodnevnim satima, nakon „dremke“ i narednog dana, u odnosu na decu koja nisu „dremala“.
Studija
Mnoge studije pokazuju da mladi koji noću dobro i dugo (7-8 sati) spavaju, poboljšavaju svoje učenje, konsolidovanjem informacija i pamćenja, kroz bolje i efikasno „skladištenje i pronalaženje naučenih informacija i podataka“. Međutim, malo se zna o koristima noćnog i popodnevnog spavanja male dece.
Do 3 godine starosti, većina dece još uvek ima redovnu popodnevnu „dremku“, dok deca oko 5 godina starosti i starija već nemaju takvu naviku. Obično sa odrastanjem popodnevno dremanje kod dece postepeno postaje kraće, a kod mnoge dece se i prekida.
Istraživanjem su psiholog Rebeka Spenser i kolege regrutovali 40 dece uzrasta 3-5 godina iz šest predškolskih ustanova širom zapadnog Masačusetca. Autori su merili promene u performansama za rešavanje vizuelno-prostornih zadataka kao u igri "Memorija", u kojoj deca vide mrežu slika i moraju da pamte gde se različite slike nalaze na mreži. Deca su radila zadatke ujutru, a izvodila test pamćenja odmah posle toga, a zatim ponovo u popodnevnim satima.
Deca su bila podeljena u dve grupe. U jednoj grupi, bila su organizovana redovna svakodnevna spavanja-dremanja u učionici sa trajanjem u proseku po 77 minuta. U drugoj grupi su deca bila budna sve vreme.
Autori su takođe testirali dečje pamćenje sledećeg dana da bi videli da li noćno spavanje utiče na performanse.
Rezultati
Deca koja su imala popodnevno odmaranje-spavanje pokazala su znatno bolje rezultate na testovima, kako u popodnevnim časovima, tako i sledećeg dana, u odnosu na decu koja nisu spavala.
Deca su na testu memorije zapamtila dosta podataka: ona koja nisu „dremala“ imala su tačnost 65%, a deca koja su dremala 75%. Deca koja su odmarala zapamtila su 10% više na testu lokacije nego deca koja su bila budna.
Memorija – konsolidacija
Rebeka Spenser kaže da rezultati sugerišu kako je popodnevno spavanje i odmaranje ili dremanje od kritične važnosti za konsolidaciju memorije i ranog učenja. U saopštenju za medije ona kaže: "Deci ne bi trebalo da se daje prilika da biraju spavanje ili ne, ona bi trebalo da budu ohrabrena da spavaju popodne u okruženju gde će svi spavati i odmarati."
Ona takođe smatra da je vredno razmatranja da li treba pomoći (omogućiti) spavanje popodne deci koja to hoće. Mogućnost da se ovoj deci obezbedi „popodnevna dremka“ može biti od presudnog značaja za poboljšanje kognitivne sposobnosti.
Napomena
Rezultati istraživanja nedavno su objavljeni u Zborniku Nacionalne akademije nauka Velike Britanije.
Jedna druga studija, objavljena ranije ove godine, o spavanju engleske predškolske dece – pokazala je da je većina roditelja bila pozitivna prema „popodnevnoj dremki“. Negativno doživljavanje dremke i sprečavanje popodnevnog spavanja dece – sprovodila je trećina roditelja.
Istraživanje je sprovedeno u severoistočnom delu Engleske i bilo je uključeno 84 dece.
Zaključeno je da posledice prevremenog prestanka popodnevne „dremke“ kod dece nisu poznate, a da je s obzirom na značaj dovoljno sna u detinjstvu, potrebno omogućiti deci popodnevno dremanje.

Ostavite komentar

Ostavite komentar