Popravka zuba bez bušenja!

Dobra vest za one koji se plaše zubara – postoje nove terapije: kvarenje zuba može se zaustaviti bez bušenja!

Foto: Jarmoluk/Pixabay.com

Foto: Jarmoluk/Pixabay.com

Posle sedam godina istraživanja, australijski istraživački tim utvrdio je da se plombiranja zuba mogu smanjiti za 30 do 50 odsto ako pacijenti koriste prave preventivne mere nakon prvog znaka propadanja (kvarenja) zuba.

„Nema potrebe da se u svim slučajevima pacijentima buše i plombiraju zubi, iako je uočen karijes“, izjavio je vodeći autor studije Vendel Evans, vanredni profesor na Univerzitetu u Sidneju.

Istraživači su došli do zaključka da je potrebna velika promena u stomatološkom tretiranju karijesa. Mnogi veruju da i najmanji znak zubnog karijesa iziskuje plombu. Dr Evans napominje da propadanje zuba (širenje karijesa) ne napreduje uvek brzo i često se razvija mnogo sporije nego što se obično misli.

Potrebno je, na primer, u proseku, četiri do osam godina za propadanje zuba, od spoljašnjeg sloja (emajl) do unutrašnjeg sloja (dentina). Stomatolozi smatraju da je to dovoljno vremena od otkrivanja kvara i terapije (tretiranja) pre nego što „šupljina“ zahteva punjenje.

Pristup neinvanzivnim metodama koje je razvio dr Evans s kolegama ima četiri aspekta:

  • primena visoke koncentracije fluoridnog laka na mestu nastanka kvara (karijesa)
  • pažljivo i temeljno pranje zuba
  • izbegavanje grickalica između obroka i pića sa dodatkom šećera
  • redovni pregledi zuba i praćenje kvara

Provera ovakvog pristupa vršena je kod velikog broja pacijenata, opšte stomatološke prakse, i pokazalo se da su, ako se rano uoče kvarovi zuba i navedenim merama zaustavi brzo propadanje, potrebe za bušenjem i punjenjem plombama značajno smanjene.

Da li je bušenje i plombiranje pokvarenih zuba zastarelo?

Dr Evans odgovara na ovo pitanje: „Ne, u skorije vreme, jer za veće šupljine u zubima ipak je neophodno bušenje, brušenje i punjenje, ali zub treba da se buši i plombira samo ako postoji prava rupa (šupljina) koja je već očigledna i ozbiljno zahvaćena karijesom.“

Reakcije i mišljenja

Dva stomatologa iz Sjedinjenih Američkih Država rekla su da pristup i terapija „bez hitnog bušenja i plombiranja zuba“ ima rezona, a u nekim slučajevima je već u upotrebi.

„Standardni pristup, sa bušenjem i plombiranjem, primenjuje se kod dece kojoj je identifikovan visok nivo karijesa i velike šupljine, što predstavlja veliki rizik za ubrzan nastavak kvarenja zuba“, rekao je dr Pol Krespi, direktor pedijatrijske stomatologije Dečjeg medicinskog centra u Nju-Hajd-Parku. „Ovi pacijenti tretirani su fluoridnim lakovima, dijetetskom modifikacijom ishrane i terapijom stomatološkim materijalima koji imaju sposobnost da znatno uspore zubni karijes bez stavljanja plombe.“

On je takođe istakao da je u aprilu Agencija SAD za hranu i lekove (FDA) odobrila SDF (sodium diamine fluoride), jedinjenje koje može da poništi ili zaustavi „značajne“ šupljine bez potrebe za bušenjem.

Dr Džon Fail, predsednik Odeljenja za stomatologiju na medicinskom centru „Mount Sinai“ u Njujorku, složio se da se kvarovi i šupljine u zubima u potpunosti mogu sprečiti pravilnom oralnom higijenom i zdravom ishranom. Međutim, istakao je da je studija imala neke nedostatke. Na primer, oko polovine od 22 stomatološke ordinacije prvobitno uključene u studiju prestalo je sa radom na kraju istraživanja. Terapija prevencijom i bez „bušenja zuba“ oslanja se u velikoj meri na pacijente koji striktno slede uputstva zubara kada su u pitanju: pranje zuba, zdrave navike u ishrani i redovni stomatološki pregledi.

On podseća da to nije lako zato što „moderna kultura“ promoviše da mladi i odrasli lako prihvataju: slatke i slane grickalice, alkoholna, gazirana i energetska pića, i to često u toku dana i u velikim količinama.

Tom prilikom je objasnio kako je u današnje vreme „naterati“ ljude da sprovedu odgovarajuće oralne higijenske navika jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavaju stomatolozi.

Napomena

Studija je nedavno objavljena u časopisu za stomatologiju i oralnu epidemiologiju „Community Dentistry and Oral Epidemiology“.

Ostavite komentar

Ostavite komentar