Poređenje zdravlja u razvijenim zemljama

Velika Britanija je zemlja za koju se dugo smatralo da ima najbolje organizovanu zdravstvenu zaštitu, ali novi izveštaji pokazuju da ova zemlja trenutno zaostaje za drugim razvijenim zemljama u pogledu poboljšanja zdravlja i produženja očekivanog životnog veka.
Uprkos besplatnoj zdravstvenoj zaštiti i činjenici da se opšte zdravlje stanovništva Velike Britanije značajno popravilo u apsolutnom smislu u periodu od 1990. do 2010. godine, tokom poslednjih 20 godina relativna pozicija ove zemlje pogoršala se u odnosu na 15 članica Evropske unije, SAD, Australiju, Kanadu i Norvešku.
Izveštaj je napravljen u Institutu za zdravlje i evaluaciju pri Univerzitetu Vašington u SAD-u zajedno sa sa nekoliko vodećih zdravstvenih stručnjaka Velike Britanije. Koristeći dostupne podatke iz različitih studija, tim istraživača je analizirao obrasce lošeg zdravlja i smrtnih slučajeva, uzimajući u obzir sprečavanje faktora rizika, na osnovu čega su uporedili rezultate Velike Britanije sa grupom razvijenih zemalja sa sličnim nivoima zdravstvene potrošnje iz 1990. i 2010. godine.
Stope smrtnosti
Samo kod muškaraca starijih od 55 godina, Velika Britanija je doživela značajan pad stope smrtnosti u poređenju sa drugim narodima tokom poslednjih 20 godina.
Godine 2010. Velika Britanija imala je znatno niži mortalitet od dijabetesa, saobraćajnih povreda, raka jetre i hroničnih bolesti bubrega u odnosu na prosek za evropske zemlje. Međutim, Britanija nije zadržala korak sa ostalim zemljama u pogledu bolesti srca, infekcija donjeg respiratornog trakta, raka dojke, poremećaja krvotoka i drugih srčanih problema, raka jednjaka, urođenih abnormalnosti, prevremeno rođenih komplikacija i aneurizme aorte.
Izveštaj kaže da je posebno zabrinjavajuće to što invaliditet uzrokuje mnogo veći teret bolesti što ljudi duže žive, jer kasniji period života provedu sa više zdravstvenih problema u odnosu na period od pre 20 godina. Na primer, 2010. godine mentalni i poremećaji ponašanja, kao što su depresija, anksioznost, upotreba droge i alkohola, šizofrenija i bipolarni poremećaj, odgovorni su za više od polovine svih proživljenih godina života sa invaliditetom u Velikoj Britaniji.
Pušenje
Istraživači su utvrdili da su se u Velikoj Britaniji pogoršali i rezultati koji se tiču štetnog efekta pušenja, koje se smatra vodećim faktorom rizika za loše zdravlje i za 11,8% svih bolesti u 2010. godini. Osim toga, sve je veće breme visokog krvnog pritiska (9%) i gojaznosti (8,6%).
"Britanija se veoma dobro pokazala u mnogim oblastima: u proteklih 20 godina smanjene su stope smrtnosti i poboljšano je nekoliko aspekata ishrane. Pored toga, kontrola duvana je jača od bilo koje druge evropske zemlje, a takođe imamo i najbezbednije puteve u Evropi," kaže Edmund Džesop sa Fakulteta za javno zdravlje u Londonu.
Međutim, on upozorava da ima još dosta prostora za čvrste akcije političara i političkog tela kao što je postavljanje (povećanje) minimalne cena alkoholnih pića, zabrana korišćenja trans masti, bolje praćenje hipertenzije i bolja briga o psihijatrijskim poremećajima, kako se u Britaniji ne bi nastavio zaostatak u odnosu na druge zemlje.
Reakcije
Sara Vulnou, izvršni direktor politike i informisanje Centra za istraživanje raka, navodi u saopštenju: "Poznato je da pušenje, prekomerna telesna težina ili gojaznost, loša ishrana i konsumiranje alkohola povećavaju rizik od razvoja raka. Preko 40% slučajeva raka u Velikoj Britaniji može se sprečiti, a od svih faktora rizika, duvan je najveći pojedinačni uzrok odgovoran za preko 60.000 slučajeva raka u Velikoj Britaniji."
Ona dodaje da, nažalost, nije iznenađujuće to što rak pluća zauzima mesto u prvih pet uzroka smrti u Velikoj Britaniji. Dakle, postoji potreba za poboljšanjem javnog zdravlja i ranih intervencija u borbi protiv preranih smrtnih slučajeva i mortaliteta. „Kao deo toga, mi pozivamo Vladu da uvede standardizovana pakovanja za cigarete, čime bi duvan postao manje atraktivan, sa ciljem sprečavanja pušenja budućih generacija mladih ljudi,“ kaže ona.
Iz našeg ugla
Uvek se može mnogo toga naučiti na tuđim ili dobrim ili lošim iskustvima, pa bi nadležni trebalo da vode više računa o zdravlju i zdravstvenoj zaštiti naših ljudi.
Kao što se vidi iz pomenutog istraživanja, ima još mnogo načina da se poboljša zdravstveni sistem i zdravlje u našem okruženju, a samim tim i produži prosečni životni vek. Mnogo toga može da se uradi u preventivi: smanjenje pušenja, smanjenje nesreća u saobraćaju, borba protiv stresa, borba protiv visokog krvnog pritiska, smanjenje stope gojaznosti, smanjenje broja alkoholičara i narkomana, iskorenjivanje nasilja, bolja ishrana, bolja kontrola hrane, zaštita na radnom mestu, veći broj preventivnih lekarskih pregleda, više savremene medicinske opreme…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.