Smeštaj i nega starih lica

U svetu je sve više starijih ljudi, ali i sa višim stopama bolesti. Sa druge strane, sve je manje njihovih odraslih potomaka koji bi mogli da brinu o njima. Pored toga, stara lica i njihovi potomci nisu u stanju da od svojih prihoda plate kućnu negu koja je starima neophodna.

U Americi je rađena studija o tome i rezultati su upozoravajući, što važi i za druge zemlje, pa i našu. Sve je veći broj starijih Amerikanaca sa hroničnim bolestima, ali oni sami ne mogu da pokriju troškove dugoročne nege u staračkim domovima, navodi se u izveštaju Američkog nacionalnog instituta za starenje.

Statistički podaci ukazuju na približavajuću krizu u zbrinjavanju starih ljudi, ističe u saopštenju Ričard Suzman, jedan od direktora u Nacionalnom institutu.

Ljudi koji su sada od 50 do 70 godina starosti imaju mnogo manji broj dece nego njihovi roditelji, a sve to uz više stope razvoda i narušene porodice, rezultovaće manjim brojem članova porodice koji bi starima obezbedili dugoročnu negu u budućnosti.

Problem složenijim čine i druge okolnosti: sve više je ljudi koji dugo žive sa svojim bolestima kao što su rak ili Alchajmerova bolest. Analiza podataka pokazala je da su kod starijih osoba sve prisutnije, mnogo više nego 1998. godine, hronične bolesti: visok krvni pritisak, bolesti srca, bolesti pluća i dijabetes.

Primera radi, 2008. godine je u Americi 41% starijih osoba imalo tri ili više hroničnih stanja, 51% jedno ili dva, dok samo 8% nije imalo nijednu hroničnu bolest.

Mada je stopa pušenja i prekomernog opijanja opala među Amerikancima starijim od 65 godina, procenat gojaznosti se znatno povećao. Između 2003. i 2006. godine, u Americi je bilo gojazno oko 72% starijih muškaraca i 67% starijih žena. Gojaznost sama po sebi otežava život starijim osobama, ali ona sobom nosi i povećan rizik od dijabetesa, artritisa, pa čak i od smrti.

Troškovi

S obzirom na troškove kućne nege i sposobnost starijih Amerikanaca da je plate, dolazi se do rezultata:

• prosečna cena sobe u staračkom domu iznosi oko 229 američkih dolara dnevno ili skoro 84.000 godišnje
• manje od jedne petine starijih Amerikanaca može sebi da priušti život u staračkom domu više od tri godine
• skoro dve trećine starijih Amerikanaca ne može sebi da priušti život u staračkom domu čak ni godinu dana
• osiguranje može da pokrije kratkoročni boravak i negu u staračkom domu starijim i hendikepiranim bolesnicima samo nakon hospitalizacije
• osiguravajuće kuće osobama sa niskim prihodima mogu da pokriju samo 43% troškova dugoročne kućne nege

Stanje u Americi

Troškove za većinu Amerikanaca smeštenih u staračke domove, danas snose same stare osobe uz pomoć članova porodice i prijatelja, a takvih je malo.

Trenutno postoji više od 40 miliona Amerikanaca starijih od 65 godina, a do 2050. godine biće ih 83,7 miliona (jedna petina populacije SAD).

Stanje u našoj zemlji

Nemamo uvid u zvanične podatke o izdržavanju starijih osoba u našoj zemlji, ali možemo zaključiti da je stanje mnogo gore nego u Americi.

Kod nas smeštaj u staračkom domu iznosi više od 40.000 dinara, a veliki broj starijih osoba ima penziju oko 20.000 dinara ili manju. Takođe, ni fondovi zdravstvenog osiguranja nemaju mogućnosti da finansiraju ili sufinansiraju boravak starijih lica u domovima.

Kod nas je veliki broj nezaposlenih osoba, a i velik broj zaposlenih sa minimalnom zaradom ili zaradom manjom od 20.000 dinara, pa oni ne mogu da izdržavaju ni sebe, a kamoli starijeg člana porodice.

Mnoge mlade i stare osobe nemaju čak ni adekvatno rešeno stambeno pitanje, pa je osnovni problem smestiti stare osobe, a kamoli obezbediti im potrebnu negu.

Sa druge strane, i naše starije osobe imaju dosta sličnih problema kao Amerikanci.

Navodimo još jedan problem koji ukazuje na potrebu smeštaja sarih osoba u staračke domove: ako su njihovi potomci zaposleni, starije osobe provode kod kuće „celo radno vreme“, a ako su slabo pokretni, nema ko ni fizički da bude uz njih da bi im pomogao u tom periodu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.