SMS za zdravlje srca

Kardiovaskularne bolesti, kao što je koronarna bolest srca, vodeći su uzrok smrtnosti u svetu. Naučnici su u mnogim dosadašnjim studijama pokušavali na različite načine da ovaj uzrok umanje, počev od ishrane, fizičke aktivnosti pa sve do odvikavanje od loših navika.

Foto: LoggaWiggler/Pixabay.com

Foto: LoggaWiggler/Pixabay.com

Ranije studije su na osnovu 63 različita klinička ispitivanja otkrile da osobe koje pohađaju programe rehabilitacije posle srčanog udara ili koje imaju neko srčano oboljenje i pohađaju ovakve programe, umanjuju rizik od smrtnosti ili eventualnog drugog srčanog udara.

Problem je u tome što ljudi uglavnom ne pohađaju takve programe, smatrajući ih beskorisnim i nevažnim. Zbog toga su autori ove studije pokušali da nađu jednostavan, jeftin i široko dotupan pristup programu rehabilitacije.

Prema studiji, jedno od rešenja jesu motivacione tekstualne poruke: one mogu pomoći ljudima da ne zaborave da koriste lek, da ih podsete na fizičku aktivnost ili odvikavanje od pušenja, kao i na loš holesterol ili nekonsumiranje alkohola…

Da bi konkretno saznali kakav i koliki je uticaj poruka na rizik od bolesti srca, istraživači sa Novog Zelanda sproveli su istraživanje.

Od 710 ljudi sa koronarnim bolestima srca uključenih u studiju, prosečne starosti 58 godina, podeljenih u dve grupe, iz prve grupe (oko polovine učesnika) nasumice su odabrane osobe koje su primale motivacione poruke 4 puta nedeljno tokom 6 meseci. Druga grupa je samo kontrolisana, bez motivacionih poruka.

Motivacione poruke bile su različite sadržine u zavisnosti od osobe kojoj su slate (da li je u pitanju pušač ili gojazna osoba), prilagođene kao da su lične prirode i sa ličnim obraćanjem. Učesnici su dobijali i ocene zdravstvenog stanja pre i nakon završetka studije.

Rezultati studije pokazali su bolje ostvarenje ciljeva i smanjenje nivoa faktora rizika u grupi sa porukama u odnosu na kontrolnu grupu. Procentualno gledano, 63% ljudi u grupi sa tekstualnim porukama ostvarilo je bar 3 od 5 indikativnih zdravstvenih ciljeva u poređenju sa 34% u kontrolnoj grupi. Najveće razlike između dve grupe u zdravstvenim koristima bile su u pogledu holesterola, krvnog pritiska i telesne težine, zatim pušenje cigareta i fizičke aktivnosti.

Autori studije upozoravaju de su rezultati za loš holesterol manji od očekivanih, kao i da su pokazatelji za krvni pritisak uglavnom rezultat pogoršanja stanja krvnog pritiska u kontrolnoj grupi, a ne pobošanje zbog motivacionih poruka u tekstualnoj grupi.

Zbog toga autori studije naglašavaju potrebu za podrobnijim istraživanjima, naročito o praćenju stanja svakog pacijenta. Takođe se navodi da je ova studija rađena samo u Australiji, gde su nedostatak mobilne mreže na određenoj teritoji i postojanje jezičkih barijera bili ograničavajući faktori u studiji.

Zaključak istraživanja je da se zbog svega navedenog ova studija ne može generalizovati, dok ne bude istraživanje i na drugim lokacijama u svetu, kao i da vreme trajanja studije treba da bude duže od 6 meseci.

Laički gledano, rezultati imaju smisla jer mnogim ljudima treba podsećanje, motivacija i podrška tokom održavanja i kontrole zdravlja.

Ostavite komentar

Ostavite komentar