Sprečimo utapanja!

Uprkos brojnim upozorenjima nadležnih organa preko sredstava javnog informisanja, i ove godine svedoci smo vesti o utapanju ili davljenju, naročito mladih, na divljim i drugim plažama.

Foto: Fotari70DX/Pixabay.com

Foto: Fotari70DX/Pixabay.com

Možemo li da preduzmemo mere da takvih nesrećnih događaja bude što manje?

Podsećamo i upozoravamo na neke od najčešćih uzroka davljenja.

Divlje i neispitane plaže

Najviše se tragedija sa davljenjem ili utapanjem desilo ove sezone na tzv. divljim plažama: brzim rekama, dubokim muljevitim rekama ili rukavcima, virovima sa rastinjem…

Divlje, neispitane i neobezbeđene plaže i kupališta najopasniji su za kupače, bez obzira na to da li se radi o brzoj reci ili o jezeru i mirnim vodama, pa i moru. Na svim ovim obalama i atraktivnim divljim plažama ima delova na kojima se iznenada povećava dubina, pa neoprezni kupači mogu da upadnu, izgube kontrolu i tlo pod nogama. Opasnost predstavlja i rastinje, gusta trava, korenje ili dubok gust mulj u vodi. Neopreznim skakanjem, kupanjem i plivanjem može se upasti u takvu sredinu i stradati, a gnjurenjem se upletu ruke, noge ili glava i onda dolazi do napada panike, pa i do davljenja.

Na većim i brzim rekama bujica može neopreznog neiskusnog kupača, pa čak i dobrog plivača, odvući u veliku dubinu, pod stenu, u pećinu, pod korenje ili pod vodenicu.

Posebna opasnost jesu obale gde se izvode građevinski radovi ili kopa pesak građevinskim mašinama. Na takvim mestima obala je nesigurna i podložna odronima, a voda je neravnomerne dubine, tako da postoje peskoviti plićaci, ali i veoma duboki virovi nastali kopanjem. Ovakva mesta obično su neobeležena, a kupači nisu svesni da se situacija od pre nekoliko dana promenila i da je sada dubina na nekim „novim“ mestima, pa postoji veoma velika opasnost od utapanja.

Ovde važi nepisano pravilo da plivači treba da budu u grupama i pod nadzorom bar jedne starije i iskusnije osobe (u plivanju), kako ne bi zalazili u opasne vode i kako bi u slučaju nevolje imao ko da im priskoči u pomoć.

Skokovi u vodu

Skakanje u vodu bez prethodnog rashlađivanja predstavlja realnu opasnost po zdravlje jer je razlika između temperature vazduha i temperature vode nekada i 15-20 stepeni Celzijusovih, a to je za svaki organizam previše. To je opasnost i na bazenima, a na rekama i jezerima je voda ispod površine mnogo hladnija nego voda na površini, što predstavlja dodatnu opasnost pri naglom skakanju u vodu.

Prilikom naglih promena temperature, dolazi do naglih promena u krvnim sudovima, tako da može doći do grčeva (šoka), pa čak i do srčanog ili moždanog udara. Ovakvi šokovi i bolovi u mišićama izazivaju najčešće paniku kod neiskusnih plivača, tako da lako dođe do utapanja. Preporučujemo postepen ulazak u vodu ili tuširanje (kvašenje tela) pre kupanja.

Prilikom skokova u vodu, može doći do sudara kupača, pri čemu su udarci glavom najopasniji, a u opasnosti su i skakači i nedužni plivači u vodi.

Pri skakanju u vodu kupači se mogu okliznuti, udariti u skakaonicu ili ivicu bazena (na rekama kamenje i stene) i povrediti se. Obično se za skakanje u vodu, na divljim i improvizovanim plažama, prave primitivne skakaonice sa kojih se može lako okliznuti, što je za neiskusne skakače dovoljno da se uplaše i izgube dah u vodi, a onda počinju nevolje.

Na rekama i jezerima su dodatne opasnosti od „neproverene dubine“ jer se na dubinama u novije vreme mogu naći odbačeni delovi kućne tehnike ili automobila sa šiljatim i oštrim vrhovima.

Strma visoka obala

Strma i neravnomerna (trošna) obala predstavlja ozbiljnu opasnost za kupače, a naročito za decu. Kupači se obično ovakvim obalama kreću da bi došli do „lepih“ usamljenih plaža. Usled neopreznog hodanja po ovakvoj obali, može doći do odrona, urušavanja ili klizanja, tako da se prolaznik ili kupač začas mogu naći u dubokoj vodi.

Veoma je opasno skakanje sa obale u vodu, jer podloga može biti nestabilna i može doći do padova, a voda u koju se skače može biti ili plitka, sa nevidljivim stenama i izbočinama ispod površine, ili preduboka i „preširoka“ da bi se skakač odatle „izvukao do obale“.

Vodene i vazdušne struje

Tihe vazdušne i vodene struje na moru i jezeru predstavljaju pritajenu i podmuklu opasnost za mlađe i neiskusne kupače, plivače, čamdžije i surfere.

Neprimetno strujanje vazduha i vode, pogotovu ako je u smeru od obale, kupače sa loptama, gumama i dušecima može postepeno odvući daleko od obale, tako da se posle toga neiskusni plivači i neplivači ne mogu sami vratiti na obalu.

Udaljavanje od obale je realna opasnost jer neiskusnim plivačima kasnije bude veoma teško da se vrate. Često se udaljavanjem od obale izgubi osećaj za daljinu, pa povratak na obalu može da bude naporan i opasan, što sa dodatnim strahom i panikom, ako nema nikog da priskoči u pomoć, predstavlja realnu opasnost.

Upozorenja

Svim kupačima, plivačima i neplivačima preporučujemo da vode računa o svojim mogućnostima i realnim opasnostima tokom letnjih vrućina i sezone kupanja.

Podsećamo da na moru, rekama, jezerima, ali i bazenima, svako junačenje i „luda hrabrost“ mogu imati teške posledice.

Deca se najčešće odlučuju na nepromišljene poduhvate, a nisu svesna svih opasnosti, pa ih na reke i jezera ne treba puštati bez nadzora. Roditeljima savetujemo da budno paze na decu i da ih nikako ne ostavljju same na obali ili u plićaku, pošto deca lako potrče za loptom ili do neke osobe.

Najbezbednije je kupati se na zvaničnim kupalištima gde su mesta za kupanje obeležena, obezbeđena i gde ima spasilaca.

Savetujemo svima da u grupama idu na kupanje, a da među njima bude bar po jedna starija i ozbiljnija osoba, kako bi imao ko da im pomogne u slučaju potrebe.

Pročitajte još članaka o utapanju.

Ostavite komentar

Ostavite komentar