Šta je to emocionalna inteligencija?

Emocionalna inteligencija, koja nas prati kroz život i koju imamo svi – mnogima je nepoznat pojam. Naučnici smatraju da je emocionalna inteligencija veoma bitna, i kod dece i kod odraslih, kako kod kuće tako i u školi i na poslu.

Foto: NatKar26/Pixabay.com

Foto: NatKar26/Pixabay.com

Da bi nam malo približili pojam emocionalne inteligencije, naučnici su odgovorili na osnovna pitanja.

Šta je emocionalna inteligencija i zašto je ona važna?

Emocionalna inteligencija podrazumeva razumevanje i kontrolu emocija. Može se reći da je to skup veština u definisanju sledećih emocija:

1. Emocija pažnje – sposobnost za učenje ili obavljanje nekog posla. Kontrola te emocije pomaže u sprečavanju ometanja prilikom rada nekog testa ili projekta – ostajete fokusirani i obavite sve što treba na maksimalnom nivou.

Foto: NatKar26/Pixabay.com

Foto: NatKar26/Pixabay.com

2. Razumevanje uzroka i posledica emocija – emocija utiče na donošenje odluka i prosuđivanje. Najbolji primer – nastavnici u školama, pored znanja, decu često ocenjuju na osnovu svojih osećanja.

3. Lične emocije – kako se osećamo i kako prikazujemo svoja osećanja na osnovu kojih nas druge osobe primećuju i reaguju na nas.

4. Pokazivanje emocija na pravi način – to je mentalno i fizičko stanje emocija. Nedostatak strategije upravljanja recimo tugom ili beznađem može dovesti do depresije, kao što i osećaj nervoze može dovesti do anksioznosti.

5. Regulisanje emocija na pravi način – emocije mogu poboljšati svakodnevnu efikasnost u školi ili na poslu. Život je pun razočaranja, frustracija i negativnih informacija. Upravljanje tim teškim iskustvima bez emotivnog upliva veoma je teško i često se dešava da u tome ne uspemo.

Kakav stav ljudi imaju prema emocionalnoj inteligenciji?

Foto: NatKar26/Pixabay.com

Foto: NatKar26/Pixabay.com

Mnogi smatraju da je ona manje bitna, ali su studije pokazale da osobe (odrasli i deca) sa razvijenijom emocionalnom inteligencijom imaju tendenciju da budu zdraviji i srećniji, da imaju bolje odnose sa svima, kao i da se manje troše na poslu i u školi.

Da li se sa emocionalnom inteligencijom rađa ili se ona uči?

Nešto od toga je urođeno, ali je najviše naučeno. Emocije se uče kao što se uče slova i reči. Uči se i regulisanje i upravljanje emocijama. Mnogo zavisi od porodice, jer dete u početku uči od roditelja ili staratelja i stiče strategiju za upravljanje svojim emocijama.

Kako se rešava emocionalni problem u školi ili na fakultetu?

Postoji takozvanih pet alata emocionalne inteligencije. Prvi je da ljudi mogu slobodno govoriti o svojim osećanjima. Drugi je tzv. raspoloženje kvadrata: postoje četiri kvadrata različitih boja i svaka boja predstavlja različitu emociju: plava boja – utučen i razočaran, zelena boja – miran i sadržajan, žuta – srećan i uzbuđen i crvena – uznemiren i ljut. Na osnovu ove četiri boje, može se izgraditi emotivna samosvest. Treći alat je „moment emocije“ – to je umeće borbe sa nekom emocijom koja utiče na upravljanje u teškim situacijama i odlukama. Na kraju, četvrti alat se zove „plan“ i on pomaže prilikom konflikata i neslaganja sa drugima.

Da li ovi alati pomažu u efikasnijem i boljem učenju?

Istraživanje pokazuje veće angažovanje u školama i fakultetima, kao i prijatniju atmosferu u učionicama. Primećeno je da se razvijanjem veština emocionalne inteligencije javlja manja zabrinutost i stres kod đaka i studenata, kao i bolje ocene.

Kako razvijati emotivnu inteligenciju i posle školovanja?

Formiranje emotivne inteligencije presudno je upravo na fakultetu. Udruženja i grupe na fakultetima imaju veći uticaj na svakog pojedinca od roditelja, ali utiču i na samostalnost, kao i na odlučnost u donošenju bitnih odluka. Pokazalo se da studenti sa manje kontrole emocija češće piju, drogiraju se i prave probleme.

Emocionalna inteligencija zapravo je tampon-zona između studenata i negativnih sklonosti. Kasnije se, izgradnjom dobrih veština, lako može izaći na kraj sa šefom, pretpostavljenim ili sa klijentom koji nema te veštine.

Ostaje zaključak da emotivnu inteligenciju imamo i učimo od kolevke pa do groba.

Napomene

Obično se misli da je inteligencija nešto opšte, pa ili jesi ili nisi inteligentan. I ova studija pokazuje da, pored navedene emocionalne inteligencije, postoje razne inteligencije, pa tako neko može biti manje ili više inteligentan (ili nadaren) za: matematiku, istoriju, slikarstvo, snalaženje u prostoru, ručne radove, mašinstvo, poeziju, učenje, sport i drugo.

Pogledajte komentare (3)

3 komentara

  • Dragan Cvetkovic

    Ovde smo naveli neke rezultate pojedinih istraživanja bez namere da nekoga omalovažavamo ili namećemo stavove. I iz ovoga se vidi da u čoveku ima još mnogo toga što je neistraženo i ne može se prosto objasniti. Povremeno naučnici svojim istraživanjima daju samo malo svetlosti ili delimična objašnjenja nekih procesa ili stanja koja se dešavaju u nama.

  • Louis Krstic

    Navedeno pod napomenama je van svakog imalo razumevanja pojma nadarenosti i zašto neko sa nekoliko godina počinje svirati klavir, znati istoriju ili se interesovati za matematiku. To su sve polja na kojima je dotična Duša u prethodnim životima sebe razvijala i radila, a verovatno je i u vremenu između dva života ovde sebe dodatno pripremala za rad u narednom, koji verovatno sada započinje. Jedino što stvarno radimo od rođenja pa do napuštanja ovog sveta jeste ekspanzija svesti koja je duhovna kategorija, a nova stanja svesti menjaju osobu kao kompletno biće. Nema duhovnog napretka ako neko ne obuzda svoje emocije i pasije uma. Očigledno je da autori ovih napisa čak nisu pročitali ni ono što je pisano još pre nekoliko hiljada godina.

  • Louis Krstic

    Emocionalna inteligencija kao inteligencija ne postoji i izmišljena je kategorija od onih koji ne znaju kako funkcioniše čovek kao celovito biće. Istovremeno, život sa smirenim i izbalansiranim emocijama zavisi od stadijuma ili unutarnjeg duhovnog stanja jedne osobe, ili jednostavno od stadijuma i stanja svesti same osobe. A svest je duhovna kategorija. Emocije pripadaju i vezane su za naše Emocionalno ili Astralno telo, a da bi one bile smirenije, neophodno je da čovek nauči da obuzdava svoje druge negativne pasije uma kao što su sujeta, ljutnja, privrženost, pohlipa i pohota… Kvazinaučnici da bi uleteli u novo polje gde se danas uzimaju pare od onih koji žele biti in sa novim tokovima, čine sve da i sami budu in…

Ostavite komentar