Stare i nove teorije u medicini?

Foto: Nikiko/Pixabay.com

Foto: Nikiko/Pixabay.com

U novije vreme pojavljuju se dokazi koji opovrgavaju „stare“ teorije u medicini:

  • Godinama su zdravstveni stručnjaci “plašili“ roditelje ističući da je kikiriki potencijalno opasan po decu: „Ne dozvolite svojoj bebi da bude blizu kikirikija i proizvoda od kikirikija dok ne napuni tri godine.“ Sada se pojavljuju neke suprotne preporuke.
  • Godinama su prehrambeni stručnjaci upozoravali na to da mast i proizvodi koji sadrže mast izazivaju bolesti srca. Takve tvrdnje sada se smatraju pogrešnim.
  • Poslednjih nekoliko decenija stručnjaci su napravili sistemsku fobiju od svih prljavih stvari i najezda bakterija i virusa. Kreatori preparata protiv virusa i bakterija stvorili su pravu averziju. Novija istraživanja uče nas da ostavljajući malo bakterija na hrani ili posudama i priboru za jelo, kao i jedenje fermentisane hrana – može sprečiti pojedine alergije. Jednostavno, ako ste „previše čisti“, to vas čini nedovoljno otpornim na infekcije, odnosno podložniji ste alergijama.

Pitanja

Dva pitanja su osnovna:

  • Kako se ovo dešava sada, zašto su „stari“ zaključci bili pogrešni?
  • Kako su stručnjaci toliko loše mislili i tvrdili o osnovnim stvarima?

Odgovori

Problem je verovatno dvostruk:

  • Jedan je opšti nedostatak poniznosti u medicini i oholost.
  • Drugi je nezadovoljstvo zbog neizvesnosti.

Istorija medicine i novija istraživanja o medicinskim preokretima uče nas da ponekad stručna mišljenja i klinička ispitivanja dolaze u sukob. Izgleda da se ponekad previše pažnje posvećuje „stručnosti“.

Poslovna nesigurnost zbunjuje ljude, tako da ni pacijenti ni lekari ne vole nešto u šta nisu sigurni.

Ponekad se stiče utisak da pojedini lobiji proizvođača „diktiraju“ doktrinu i šta je zdravo. Godinama je konkurencija isticala stav da „kikiriki nije zdrav“, proizvođačima ulja odgovaralo je da mast nije zdrava, a proizvođačima kućne hemije – da sve bude čisto?

Napomene

Dr Džon Mandrola, kardiolog iz Luisvila u Kentakiju, nedavno je u svom blogu izneo pomenute dileme i odgovore i pokrenuo javnu raspravu. On se nada se da će javna rasprava povećati kolektivnu toleranciju neizvesnosti i malo „urazumiti“ neke lekare pri pružanju saveta.

Dr Džon Mandrola smatra da pacijentima treba objasniti koliko je nešto u procentima „dobro“, da uvek ima i nuspojava i da za mnoga lečenja postoji više mogućnosti, kao i da „sve“ ne odgovara svakome.

Tako se nameću i odgovori na gorepostavljena pitanja: pojedine osobe jesu alergične na kikiriki, ali ne svi ljudi, previše masti, ali i previše rafinisanog ulja, nije zdravo za organizam, previše prljavštine može povećati rizik od infekcije, ali, sa druge strane, sterilna sredina organizam čini podložnim infekcijama i alergijama i tako dalje….

Podsećamo na još neke teorije koje su se menjale tokom vremena: povijati ili ne povijati bebe, koliko često i čime treba kupati bebe, koliko je pušenje zdravo, koliko je alkohola dovoljno, antibiotici ili ne, „zapadna medicina“ i alternativno lečenje, carski rez ili ne, antibebi pilule ili ne…

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • Louis Krstic

    Redovno zaboravljamo da čak i onda kada otkrijemo nešto novo mi još uvek nemamo kompletno znanje pa smo prebrzi u donošenju finalnih zaključaka. Zaboravljamo da smo mi u procesu stalne, ali nikada konačne spoznaje. To se događalo sa „osudom“ postojanja „nepotrebnog“ slepog creva da bi tek kasnije shvatili da kreativna inteligencija nikada ne greši te da onaj koji pogreši jeste čovek. Poslednjih dana sličan je slučaj i sa zaključcima o „Junk“ DNK. Zar ne. Kada još malo naša svest ekspandira, verovatno nećemo biti tako brzi na „okidaču“…

Ostavite komentar