Stare i nove teorije u medicini?

U novije vreme pojavljuju se dokazi koji opovrgavaju „stare“ teorije u medicini:

• Godinama su zdravstveni stručnjaci “plašili“ roditelje ističući da je kikiriki potencijalno opasan po decu: „Ne dozvolite svojoj bebi da bude blizu kikirikija i proizvoda od kikirikija dok ne napuni tri godine.“ Sada se pojavljuju neke suprotne preporuke.
• Godinama su prehrambeni stručnjaci upozoravali na to da mast i proizvodi koji sadrže mast izazivaju bolesti srca. Takve tvrdnje sada se smatraju pogrešnim.
• Poslednjih nekoliko decenija stručnjaci su napravili sistemsku fobiju od svih prljavih stvari i najezda bakterija i virusa. Kreatori preparata protiv virusa i bakterija stvorili su pravu averziju. Novija istraživanja uče nas da ostavljajući malo bakterija na hrani ili posudama i priboru za jelo, kao i jedenje fermentisane hrana – može sprečiti pojedine alergije. Jednostavno, ako ste „previše čisti“, to vas čini nedovoljno otpornim na infekcije, odnosno podložniji ste alergijama.

Pitanja

Dva pitanja su osnovna:

• Kako se ovo dešava sada, zašto su „stari“ zaključci bili pogrešni?
• Kako su stručnjaci toliko loše mislili i tvrdili o osnovnim stvarima?

Odgovori

Problem je verovatno dvostruk:

• Jedan je opšti nedostatak poniznosti u medicini i oholost.
• Drugi je nezadovoljstvo zbog neizvesnosti.

Istorija medicine i novija istraživanja o medicinskim preokretima uče nas da ponekad stručna mišljenja i klinička ispitivanja dolaze u sukob. Izgleda da se ponekad previše pažnje posvećuje „stručnosti“.

Poslovna nesigurnost zbunjuje ljude, tako da ni pacijenti ni lekari ne vole nešto u šta nisu sigurni.

Ponekad se stiče utisak da pojedini lobiji proizvođača „diktiraju“ doktrinu i šta je zdravo. Godinama je konkurencija isticala stav da „kikiriki nije zdrav“, proizvođačima ulja odgovaralo je da mast nije zdrava, a proizvođačima kućne hemije – da sve bude čisto?

Napomene

Dr Džon Mandrola, kardiolog iz Luisvila u Kentakiju, nedavno je u svom blogu izneo pomenute dileme i odgovore i pokrenuo javnu raspravu. On se nada se da će javna rasprava povećati kolektivnu toleranciju neizvesnosti i malo „urazumiti“ neke lekare pri pružanju saveta.

Dr Džon Mandrola smatra da pacijentima treba objasniti koliko je nešto u procentima „dobro“, da uvek ima i nuspojava i da za mnoga lečenja postoji više mogućnosti, kao i da „sve“ ne odgovara svakome.

Tako se nameću i odgovori na gorepostavljena pitanja: pojedine osobe jesu alergične na kikiriki, ali ne svi ljudi, previše masti, ali i previše rafinisanog ulja, nije zdravo za organizam, previše prljavštine može povećati rizik od infekcije, ali, sa druge strane, sterilna sredina organizam čini podložnim infekcijama i alergijama i tako dalje….

Podsećamo na još neke teorije koje su se menjale tokom vremena: povijati ili ne povijati bebe, koliko često i čime treba kupati bebe, koliko je pušenje zdravo, koliko je alkohola dovoljno, antibiotici ili ne, „zapadna medicina“ i alternativno lečenje, carski rez ili ne, antibebi pilule ili ne…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.