Sve opasnosti noćnog rada

Noćne radne smene štetnije su za žene nego za muškarace, navodi se u studiji rađenoj u Velikoj Britaniji. Istraživači sa Univerziteta Surrey u Velikoj Britaniji otkrili su da mozak muškaraca i žena različito reaguje na rad u noćnim smenama.

Foto: Pashminu/Pixabay.com

Foto: Pashminu/Pixabay.com

Istraživači su analizirali ponašanje 16 muškaraca i 18 žene koji su boravili u kontrolisanom okruženju gde nije bilo prirodnog svetla.

Ispitanici su bili izloženi ciklusima svetlo-tama gde je dan trajao 28 sati. Ovo je praktično desinhronizovano vreme u odnosu na uobičajeno vreme od 24 sata. Normalan ciklus budnost-spavanje u trajanju od 24 sata inače je poznat pod nazivom biološki sat.

Efekat navedene promene na organizam sličan je izazivanju pospanosti kod osoba koje rade u nepravilnim radnim i noćnim smenama.

Testovi

Svaka 3 sata tokom vremena predviđenog za budno stanje, učesnici su zamoljeni da izvrše niz testova, koji uključuju merenje određenih funkcija mozga: pažnja, kontrola motoričkih sposobnosti i provera pamćenja. Ispitanici su opisivali svoje raspoloženje i osećaj pospanosti.

Električna aktivnost mozga neprekidno je praćena pomoću elektroencefalograma (EEG), dok su dobrovoljci (ispitanici) spavali.

Istraživači navode da su kod muškaraca i kod žena subjektivne procene bile osetljivije na efekte budnost-spavanje i na „ponašanje po biološkom satu“ od mnogih objektivno merenih performansi.

Ključni nalaz je da je biološki efekat na smanjenje radnog učinka bio znatno jači kod žena nego kod muškaraca. To znači da su, posle nepravilnog vremena spavanja i budnog stanja, žene tokom ranih jutarnjih sati imale otežane funkcije mozga, više nego muškarci.

Noćni poslovi

Najantara Santhi, koautor studije u časopisu „Proceedings of the National Academy of Sciences“, kaže u saopštenju: „Mi smo pokazali prvi put da nepoštovanje biološkog sata različito utiče na performanse muškaraca i žena. Naši nalazi su značajni pošto ukazuju na to da rad u noćnim smenama ima veze sa manjih kognitivnim sposobnostima i značajno utiče na promene raspoloženja. Na osnovu naših rezultata, jasno se vidi da noćni rad znatno više utiče na žene nego na muškarce.“

Napomene

Iz navedenih istraživanja vidi se da poremećeni ritam rad-budnost-spavanje nepovoljno utiče na zdravlje ljudi i da je ljudima, naročito ženama, prilikom smenskog noćnog rada potrebno određeno vreme za odmor između smena kako bi se organizam oporavio.

Zato bi svima nama i našim poslodavcima trebalo da bude jasno da žene ne treba izlagati prevelikim fizičkim naporima, niti ih „terati“ na noćni smenski rad preko fizioloških normi.

Odavno su stručnjaci ustanovili da je osobama koje rade noću potrebno više vremena za odmor kako bi sačuvale zdravlje i kvalitetno izvršavale radne zadatke. Svako preterivanje sa dužinom noćnog smenskog rada bez odmora, i radniku i poslodavcu vraća se kao bumerang (obija o glavu): narušava se zdravlje, a efekti rada mnogo su slabiji (lošiji kvalitet i manji kvantitet obavljenog posla).

Možemo, dakle, zaključiti da „savremeno pomodarstvo“ u vidu noćnog života i noćnih provoda sa dnevnim dugačkim spavanjem – nije nimalo dobro. Svaki manjak vremena za spavanje tokom 24 sata – nepovoljno utiče na zdravlje, raspoloženje i radno funkcionisanje organizma. To naročito važi za našu omladinu, jer nepoštovanje biološkog časovnika i biološkog radnog vremena, pored svega, loše utiče i na uspeh u školi ili na fakultetu.

Ostavite komentar

Ostavite komentar