Životni vek žena

Poznata stvar je da s napretkom tehnologije otkrivamo do juče nedostupan unutrašnji svet samog čoveka, sve njegove karakteristike, od DNK do ćelija mozga. S napretkom tehnologije produžava se i životni vek čoveka, jer je danas moguće i sprečiti i lečiti mnoge teške bolesti.

Foto: Almadrava/Pixabay.com

Foto: Almadrava/Pixabay.com

Nova studija iz Engleske kaže, međutim, da je prvi put od 1995. godine zabeležen ozbiljan pad životnog veka žena.

Prosečna 75-godišnja žena u Engleskoj sada može očekivati da će živeti još 13,1 godinu, što je 5 nedelja manje nego u 2011. godini.

Fluktuacije

Uprkos novim istraživanjima, zdravstveni zvaničnici u Engeskoj kažu da je prerano donositi zaključke o padu životnog veka.

Profesor Johan Nevton sa Instituta za javno zdravlje Engleske kaže da su promene poput ovih viđene i ranije i da je prerano donositi zaključke. Zvaničnici i sada prate podatke koji pristižu iz 2014. godine i na osnovu tog izveštaja bolje će sagledati ukupnu sliku životnog veka žena.

Trend opadanja životnog veka viđen je i u drugim zemljama Evropske unije.

Razlog za objašnjenje promena uključuje, možda, i efekat recesije i epidemija sezonskog gripa.

Reakcije

Na rezultate istraživanja reakcije su različite, ali se skoro svi zvaničnici slažu da je najverovatniji krivac za kraći životni vek naglo smanjenje finansiranja socijalne zaštite u poslednjih nekoliko godina. Zbog takve politike, stotine hiljada starijih osoba ostaje bez socijalne pomoći ili bez dela socijalne pomoći značajne za život.

Sve više i više starijih ljudi živi sa neizlečivim bolestima kao što su dijabetes ili razna srčana oboljenja. Moguće je da su starije ljude „sustigli“: ubrzani savremeni život, stres i nezdrava ishrana.

Najbitnije je efikasnije održati socijalnu brigu i zaštitu starijih osoba i podržati ih u borbi sa bolestima.

Zaključak je da je bez obzira na sve, generalno gledano, ljudski životni vek produžen i ljudi danas žive duže nego ranije.

Napomene

Što se tiče nas, mnogo toga nam je „skratilo“ životni vek: sankcije, ratovi, nezdrava ishrana, nezaposlenost, male plate, zagađena voda i hrana, manje para u socijalnom fondu, manje penzije, pogoršanje zdravstvene zaštite, stres… Činjenica je da je za veliki broj naših siromašnih građana ili onih na granici siromaštva – zdrava ishrana ili kupovina svih potrebnih lekova neostvarljiva, a pored toga, za one koji žive na selu – ambulante, apoteke i bolnice sve su nepristupačnije.

Ostavite komentar

Ostavite komentar