Bebe koje sisaju – inteligentnije

Majčino mleko je najbolja i najprikladniji hrana za novorođene bebe. Ona obuhvata sve potrebne hranljive materije, zajedno sa majčinim antitelima za zaštitu od bolesti.
Neka istraživanja pokazuju da dojenje takođe može povećati inteligenciju deteta. I teorijski, ovo bi moglo da bude tačno, jer je majčino mleko bogato hranljivim sastojcima koji mogu da pomognu razvoju mozga, uključujući i vrstu omega-3 masnih kiselina pod nazivom dokosaheksenska kiselina (DHA).
Međutim, mnoge studije koje su povezale dojenje i inteligenciju, imale su svojih nedostataka. Neke studije nisu uzele u obzir da žene koje doje imaju veće šanse da imaju dodatne karakteristike koje mogu da utiču na inteligenciju njihove dece, kao što su obezbeđivanje stimulativijeg okruženja ili ako su i same inteligentnije. Neke studije takođe nisu uzele u obzir koliko dugo su deca dojena, umesto jednostavnog upoređivanje dece koja su dojena sa onom koja nisu. Sve je to moglo uticati na tačnost rezultata.
Istraživači su sada uradili novu studiju koja se bavila ovim problemima. Pogledali su više od 1.300 beba čije su majke učestvovale u prethodnoj studiji o trudnoći i zdravlju dece. Majke su obezbedile neophodne detalje o njihovom poreklu, zdravlju i tome koliko dugo su dojile svoju bebu. Rađeni su im i testovi inteligencije, a intervjuisane su i posmatrane od strane istraživača kako bi se otkrili detalji o okruženju dece. Istraživači su zatim dva puta testirali inteligenciju dece, jednom sa 3 i drugi put sa 7 godina.
Šta kažu rezultati?
Što su duže deca dojena tokom prve godine, to su imala bolje rezultate na testovima inteligencije. Kada su imala 3 godine, deca su bila bolja na testovima koji mere razumevanje jezika za svaki dodatni mesec dojenja. Sa 7 godina, istraživači su otkrili slične rezultate na testovima za merenje inteligencije.
Generalno, istraživači procenjuju da su rezultati na testovima inteligencije dece koja su dojena tokom njihove prve godine bili u proseku za oko četiri poena viši od poena dece koja nisu dojena.
Međutim, istraživači nisu pronašli nikakvu vezu između toga koliko dugo su deca dojena i njihovih rezultata na posebnom testu za merenje memorije i sposobnosti učenja.
Koliko je istraživanje pouzdano?
Ovo je dobro dizajnirana studija i nalazi bi trebalo da budu prilično pouzdani. Međutim, treba napomenuti da ova vrsta studije ne može dokazati uzrok i posledicu, pa ne možemo biti sigurni da su deca bolje prošla na testovima inteligencije zbog toga što su duže dojena.
Još uvek je moguće da su drugi faktori odigrali ulogu, iako su istraživači mnoge od njih uzeli u obzir, uključujući i okruženje dece i koeficijent inteligencije njihovih majki. Takođe, treba imati na umu da je merenje inteligencije složeno i da ne možemo biti sigurni kako ovi rezultati utiču na inteligenciju dece u kasnijem životu.
Šta to znači za nas?
Ako ste trudni, ovi nalazi daju još više razloga da razmotrite ideju o dojenju svoje bebe tokom prve godine, jer se od ranije zna da su dojena deca zdravija, a ovo istraživanje pokazuju i da je duže dojenje povezano sa boljim rezultatima na testovima inteligencije.
Ako želite da saznate više o dojenju ili imate bilo kakvih pitanja ili nedoumica, obavezno porazgovarajte sa babicom, patronažnom sestrom ili lekarom.

Ostavite komentar

Ostavite komentar