Praktična seksualna terapija

Da li je novi vid lečenja seksualnih poremećaja sa „praktičnim vežbama“ u društvu plaćenih osoba – terapija ili prostitucija? Kritičari kažu da je to seks za novac, ali terapeuti koji se time bave kažu da je to jedini način za pomoć nekim klijentima koji u suprotnom ne bi nikada iskusili pravu i osećajnu seksualnu vezu.

Sve otprilike funcioniše ovako: muškarac – većina klijenata su muškarci – poseti terapeuta i žali se na svoje seksualne probleme. Tretman obično uključuje i „domaći zadatak“ – praktičnu vežbu sa partnerom. Ali neki muškarci nemaju ženu ni devojku i tu se u čitavu sliku ubacuju „pomoćnici“.

U Americi ima između 25 i 100 ljudi koji se bave poslom „pomoćnika“, procenjuje predsednica njihove internacionalne organizacije. Uglavnom su to žene koje se bave muškarcima, ali ima i muškaraca čije usluge obuhvataju oba pola, kao i žene koje „pomažu“ ženama.

Nisu nimalo jeftini. Plaćanje po satu se kreće od 50 dolara pa naviše, a ukupni troškovi, uključujući i terapeuta, mogu da dostignu i više od 10.000 dolara. Zdravstveno osiguranje, nepotrebno je reći, ne pokriva ovakvu vrstu usluga.

Od razgovora do dodira

Prva sesija je obično provedena samo u razgovoru, kada klijent i osoba koja mu pomaže da prevaziđe probleme, postavljaju jedno drugom puno pitanja.

„Puno muškaraca sa kojima radim imaju jako malo ili nimalo iskustva sa ženama“, kaže Vivian Resnick, koja je već veteran u ovom poslu. Zbog malo iskustva, takvi klijenti počinju polako – najpre dodirima koji nisu seksualne prirode i vežbama komunikacije.

„Prelazimo na seksualnije veštine“, kaže Resnick. „Masturbacija i vežbe disanja… Sa većinom klijenata idem do kraja.“

„Jednom kada prođemo kroz tri do pet početnih sesija, sve postaje kao da viđate ljubavnika“, kaže Linda Poelzl. „Naročito je zadovoljavajuće kada vidite stidljivog, stegnutog nevinog čoveka kako se pretvara u pohlepnog, strastvenog ljubavnika.“ Oko četvrtine „pacijenata“ su sredovečni, još uvek nevini muškarci.

Ljudi koji se bave radom sa klijentima kažu da su plaćeni za edukaciju, ne za samo iskustvo. Rađeno je jako malo istraživanja o ovome, ali po jednom od njih 13 procenata prosečnog „sastanka“ provedeno  je u bavljenju seksualnom aktivnošću.

Seksualna etika

I pored entuzijazma sa više strana, nije teško naći i negativna mišljenja.
„To je oblik prostitucije i nešto što je rizično. To nije etički, ilegalno je i, gledano iz ugla bolesti, veoma rizično“

Dr Dennis Sugrue kaže da javnost ne daje zvanično saopštenje o ovoj pojavi jer nema dokaza da je neko ikada njome povređen. Ali on sumnja u efektivnost ove terapije. „Recimo da imamo momka koji ima problema sa erekcijom. Ali šta se dešava kada se terapija završi? On je bio sa nekim ko je bio plaćen da mu se ne smeje i on nije imao strah od odbijanja. Ali kada čovek izlazi sa nekim iz stvarnog sveta, on se automatski vraća na početak.“

Gore pominjana Vera Blanchard kaže da njen rad sa klijentima čini da razgovor sa terapeutom bude još moćniji. Kaže da ima i još pozitivnih strana. Kada je nedavno srela jednog svog klijenta, on još uvek nije postigao uspešan ljubavni život sa nekom ženom. „Još uvek nije mogao da krene, da odskoči. Nije uspevao ni ranije, ali je sada bar upoznao ljubav i šta znači biti voljen.“

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.