Bensedin – da li ste znali?

Foto: Nuzree/Pixabay.com

Foto: Nuzree/Pixabay.com

Bensedin je u našim krajevima veoma popularan lek „za smirenje živaca“, ali se često zaboravlje da ovaj lek i lekove iz grupe anksiolitika treba koristiti samo po preporuci (receptu) lekara.
Bensedin je inače trgovački naziv nekih proizvođača lekova, a pripada grupi lekova benzodiazepin (diazepam) za ublažavanje anksioznosti i nervne napetosti.. Generički nazivi za lekove iz ove grupe su alpralozam, bromazepam, diazepam, klonazepam, lorazepam, dok ih farmaceutske kuće proizvode u više oblika pod raznim nazivima, u različitim dozama, sa raznim dodacima.
Diazepam je u prvom redu namenjen lečenju anksioznosti i nervne napetosti. Ovaj lek je počeo da se primenjuje u medicini još od 1963. godine. Kasnije su proizvedeni mnogi lekovi sa različitim imenima na bazi ove osnovne supstance. Kako je lek pokazao odlične rezultate za lečenje gorenavedenih bolesti (stanja), došlo se do toga da je počeo i preterano da se upotrebljava. Kasnije je ustanovljeno da je ovaj lek (i lekovi iz te grupe) prepisivan mnogo više nego što je to bilo potrebno. Međutim, uprkos tome, lekovi iz ove grupe se i danas koriste jer su efikasni u oko 80% slučajeva anksioznosti (blaga, umerena i intenzivna).
Upotreba i namena
Lekovi iz ove grupe koriste se za:

  • ublažavanje anksioznosti
  • lečenje nervne napetosti
  • odvikavanje od alkoholizma
  • lečenje predoperativne anksioznosti
  • lečenje spazama skeletnih mišića
  • konvulzije
  • nesanicu
  • lečenje paničnih poremećaja
  • lečenje epileptičkih napada

Pored navedenih primena, ovi lekovi se u blažim dozama dodaju pri anesteziji.
Neželjena dejstva
Pri korišćenju ovih lekova treba voditi računa, jer su kod pojedinih osoba i kod nekih bolesti moguća neželjena dejstva:

  • nespretnost, vrtoglavica i osećaj neravnoteže
  • letargija i potištenost
  • suvoća usta
  • problemi sa organima za varenje
  • mučnina
  • problemi sa pamćenjem
  • alergijske reakcije
  • problemi sa vidom
  • bolovi u grlu
  • glavobolja
  • promene u ponašanju (napadi pannike, napadi besa, halucinacije)
  • problemi sa visinom krvnog pritiska
  • anemija (malokrvnost)
  • povišena temperatura i groznica

Ukoliko se uoče navedene nuspojave, pogotovu u jačem intenzitetu, obavezno se konsultovati sa lekarom kako bi smanjio dozu leka ili preporučio (prepisao) drugi lek.
Važno je znati da ove lekove nikako ne treba uporebljavati zajedno sa: sedativima, antidepresivima centralnog nervnog sistema ili sa alkoholnim pićima.
Osobe koje su zloupotrebljavale drogu mogu postati zavisne od ove vrste lekova.
Upozorenja
Ono što je važno za bensedin i njemu slične lekove jeste da ne treba preterivati sa upotrebom i da pre i u toku upotrebe treba konsultovati doktora. Takođe se ne preporučuje naglo prestajanje sa uzimanjem leka već postepeno smanjenje dnevnih doza, a zatim uzimanje svakog drugog dana, pa sve ređe i ređe…
Ova vrsta lekova ukoliko se uzima veoma dugo i u velikim dozama, dovodi do stvaranje navike i zavisnosti, a samim tim dolazi do smanjenja efikasnosti. Takođe se savetuje pacijentima i zdravim ljudima da ne koriste ove lekove za svakodnevno lečenje stresnih situacija i lečenje problema na poslu i u privatnom životu.
Ovi lekovi se ne preporučuju deci, trudnicama i dojiljama.
Pre upotrebe, treba se upoznati sa podacima (uputstvo ili konsultacije sa lekarom) o tome sa kojim lekovima u sadejstvu ovi preparati mogu izazvati neželjene posledice: pojačano dejstvo ili slabljenje efekata pojedinih lekova.

Pogledajte komentare (5)

5 komentara

  • Psihijatrija

    Ja koristim diazepame možda više od 5-6 godina. Znam, čudite se, pa i ja se čudim, uglavnom mi pomažu i telo mi nije stvorilo neku rezistentnost, tako da su mi još uvek prvi izbor za ankcioznost, paniku, pokraj antidepresiva… Bilo je perioda kad sam ih odjedanput ostavljao, da bih se „pročistio od njih“, znači, preko noći, ali posle duže upotrebe, da bih ubacio neki drugi iz iste grupe, malo na zamenu… Inače, savet za diazepame – svakako da postoji neki problem koji dovodi do upotrebe diazepama, a koji je „duševne vrste“ i svakako da treba rešavati taj problem, ali rešavanje tog problema uz diazepam je efikasnije. U svakom slučaju, želim dati i jedno upozorenje što se tiče simptomatike redosleda uzroka pre uzimanja diazepama. Klasična je situacija gde se preporučuju, iz navedenog se vidi – anksioliti, protiv panike itd… Treba dobro odrediti problem. Kasični problem – depresija- anksioznost. Dobar psihijatar treba precizno odrediti da li je anksioznost uzrok depresije ili je depresija uzrok anksioznosti, tu često nastaje zabuna i pogrešna terpaija i neuspešno lečenje. Bio sam na teškim antidepresivima, i to dve vrste, u roku od 8 meseci, da bih shvatio da mi ne pomažu i da je pogrešno i skoro me je do bolnice dovelo. Pogrešan smer može samo pogoršati stanje i produžiti lečenje. Ne zaboravite da se stanje leči i izlečivo je totalno, zavisi od vas koliko će trajati.

  • Marko Ostojić

    Pa treba i samo treba, šta vi znate. Samo otrov u sebe kad je oko tebe, jedino tako možeš da pobediš. Reče jednom Kale, gospodar vremena.

  • Saša Selić

    Samo seks.

  • Dragan Cvetković

    U prilogu se ne govori samo o benasedinu već o grupi lekova kojoj i on pripada. Kao i svi drugi lekovi, tako i lekovi iz ove grupe ne deluju na isti način protiv svih bolesti. Takođe, svaki pacijent posebno reaguje na pojedine lekove. Za ovu grupu lekova sami proizvođači navode protiv kojih bolesti se koriste i koja su moguća negativna dejstva. Navedeni neželjeni efekti su zaista mogući, za lekove iz ove grupe, kod nekih osoba naročito ukoliko se koriste u prevelikim dozama ili kod naglog prestanka korišćenja lekova.

  • Dušan Jaćimović

    Obratite pažnju: bensedin se daje protiv paničnih poremećaja, a njegovo neželjeno dejstvo ima panične napade, pa to je smešno. Mislim da se u ovom slučaju i kod ovih lekova pokazuje vrhunac ljudske gluposti.

Ostavite komentar