Osećaj stida dovodi do stresa

Da li se preterano bojite toga šta drugi ljudi misle o vama? Stid ponekada može ugroziti vaše zdravlje.

Foto: SEVENHEADS/Pixabay.com

Foto: SEVENHEADS/Pixabay.com

Jedna devojčica rano je obolela od reumatoidnog artritisa. Zato je morala da hoda pomažući se štakama i tako je provela veći deo osnovne škole. Vrlo često se budila depresivna, moleći majku da ne ide u školu. Njen glavni problem bio je – stid. Na početku srednje škole išla je na grupnu psihoterapiju sa mnogo dece koja dele njen problem. Ona se izlečila, ali mnogi nisu bili te sreće.

Stid oseća svako ko se oseća neprijatno pred očima posmatrača (bili oni stvarni ili izmišljeni). Osećaj stida može ugroziti čak i vaše zdravlje. To je vrsta stresa koja ugrožava imunosistem, sugerišući da treba da posmatramo svoje lične nesigurnosti kao lošu naviku. Da bismo izbegli nepotreban stres, treba ipak da budemo blagi prema sebi.

Bilo koja vrsta stresa može voditi ka depresiji, pojavi kardiovaskularnih bolesti, a može i da ubrza razvoj već prisutne bolesti. Štetni efekti su dvojaki. Ljudi pod stresom često razvijaju loše navike – nedovoljno spavaju, preskaču fizičke aktivnosti, jedu brzu hranu, dosta puše i piju. Telo na negativan način reaguje na pretrpljeni stres.

U životu se zaista može desiti ono što nekada gledamo u filmovima – čovek doživi srčani udar, jer radi previše naporno, ženu uhvati u preljubi, deca su neposlušna itd. Kada se strah i bes nagomilaju, organizam je neprestano na oprezu i spreman da se bori, raste krvni pritisak i povećava se nivo hormona stresa – kortizola.

Iako osećaj stida i loša slika koju osoba ima o sebi ne zvuče kao problemi koji mogu značajno povećati nivo stresa, oni to ipak čine. Ne potrese se svako zbog suvišnih kilograma ili problema na poslu, ali kod osetljivijih ljudi koji nisu socijalno vešti, i sitniji problemi mogu dovesti do stresa.

Stid može biti jedna od dominantnih emocija, a strah od toga kako nas drugi vide može biti ozbiljan strah. Kako rešiti problem?

U trenutku stida, idite u šetnju. Stručnjaci kažu da je bolje da svoj loš osećaj povedete u šetnju i pustite ga da sam izbledi nego da ga potiskujete.
Potražite pomoć: za prirode ove vrste relaksacioni treninzi ili grupne terapije pokazali su se kao uspešni načini.

Razvedrite se! Sreća i zadovoljstvo smanjuju štetu od hormona stresa – kortizola.

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

Ostavite komentar