Poplave i posttraumatski poremećaj

Foto: Maggie Smith, FreeDigitalPhotos

Foto: Maggie Smith/FreeDigitalPhotos.net

Posttraumatski stresni poremećaj može se javiti nakon traumatičnog događaja – nečega zastrašujućeg što čovek vidi ili mu se dogodi.

Tokom takvih događaja, čovek vidi, ili mu se čini, da je njegov život ili život drugih bliskih osoba u opasnosti. Može biti uplašen ili imati osećaj da nema kontrolu nad onim što se dešava.

Koji su to događaji?

Kod svake osobe koja je prošla kroz neku opasnu životnu situaciju može se razviti posttraumatski stresni poremećaj.

Navodimo neke događaje (situacije) koji mogu izazvati posttraumatski stresni poremećaj:

  • ratna dejstva
  • teroristički napad
  • fizičko nasilje u neposrednoj blizini
  • seksualno nasilje, npr. silovanje
  • ozbiljne nesreće ili saobraćajna nesreća
  • prirodne katastrofe: požar, poplava, zemljotres i sl.

Nakon ovih događaja, ljudi se obično osećaju uplašeno, zbunjeno, ljutito… Ako ova osećanja ne nestaju ili se pogoršavaju tokom vemena, možda se radi o posttraumatskom stresnom poremećaju.

Simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja čoveku mogu poremetiti život i učiniti da teško nastavi sa svojim svakodnevnim aktivnostima.

Koji su simptomi?

Nakon prolaska kroz traumatičan događaj, najčešći su simptomi:

  • uznemirenost od stvari i događaja koji podsećaju na ono što se dogodilo
  • noćne more, živa sećanja ili takozvani flešbek, kao da se sve dešava iznova
  • izbegavanje mesta ili stvari koje podsećaju na ono što se dogodilo
  • utrnulost pojedinih organa ili gubitak interesovanje za stvari koje se koriste pri otklanjanju posledica
  • stalni osećaj opasnosti
  • nervoza ili iritabilnost
  • problemi sa spavanjem i stalna pomisao na jednu istu stvar

Ovi simptomi mogu promeniti ponašanje, pa čak i način života. Pojedinci se mogu udaljiti od drugih ljudi, raditi svašta po ceo dan, početi sa upotrebom droge ili se odati alkoholizmu. Dešavaju se problemi u odnosima sa drugima, pa i sa suprugom i porodicom. Može se desiti da ljudi postanu i depresivni. Neki ljudi sa posttraumatskim poremećajem imaju ponekad iznenadni osećaj straha ili brige da će se nešto loše dogoditi.

Deca

Deca mogu imati i previše izražen posttraumatski poremećaj, a simptomi zavise od toga koliko su deca stara. Kako rastu, dečji simptomi postaju isti kao kod odraslih.

  • Mala deca mogu da postanu uznemirena ako njihovi roditelji nisu blizu, mogu imati problema sa spavanjem ili odjednom dobiti probleme sa odlaskom u toalet.
  • Deca u prvih nekoliko godina osnovne škole (od 6 do 9) mogu da pokažu traume kroz igru, crteže ili priče. Ona mogu da se žale na fizičke probleme ili budu razdražljiva i agresivna. Kod njih se može javiti strah i zebnja, a da to pri tom ne izgleda kao posledica traumatičnog događaja.

Šta možete da uradite?

Ako mislite da vi ili neko vama blizak ima posttraumatski poremećaj, važno je otpočeti sa tretmanima. Rano lečenje može pomoći da se smanje dugoročni simptomi.

Evo saveta šta bi trebalo raditi:

  • Razgovarajte sa svojim porodičnim lekarom.
  • Razgovarajte sa profesionalcima za mentalno zdravlje (psihoterapeuti, psiholozi…).
  • Razgovar sa bliskim prijateljima i članovima porodice može takođe da pomogne, jer vam može pružiti podršku ili naći pomoć.
  • Iskustva govore da vernicima molitva ili reč sveštenog lica takođe mogu pomoći.
Ostavite komentar

Ostavite komentar