Razumevanje nasilja i kriminala

Kriminal bilo koje vrste za svaku je osudu, a stvari se još više komplikuju kada iza kriminalnog dela stoji verska, rasna ili nacionalna mržnja.

Foto: Unsplash/Pixabay.com

Foto: Unsplash/Pixabay.com

Najnoviji slučajevi iz SAD odnose se upravo na pitanje rasizma između crnaca i belaca. Proteklih meseci bili smo svedoci ubistava crnaca od strane policajaca bele rase, a onda i višednevnih masovnih protesta širom SAD zbog tih ubistava. No, bilo je i nasilja crnaca nad belcima.

Zbog ovih i raznih drugih događaja u svetu i našem okruženju, postoji zabrinutost ljudi koji žive u mešovitim rasnim, verskim i nacionalnim zajednicama; sve ih zanima zašto se ovakve stvari dešavaju i da li postoji opasnost da se tako nešto desi i njima.

Razloge za takva kriminalna dela pokušaće da daju Džejmi Hauard (Jamie Howard), psiholog sa Instituta za kriminologiju maloletnika u Njujorku, i Džon Dovidio (John Dovidio), profesor psihologije na Univerzitetu Yale.

– Šta to pukne u samom čoveku?

Hauard: „Ne znamo pouzdano da li je u čoveku puklo – možda je sve bilo planirano duže vreme. On je sedeo sa njima skoro sat vremena pre nego što je zapucao na njih, pa je nejasno da li je odjednom nešto puklo u njemu.“

Dovidio: „Ugroženost i stres mogu biti okidači za pucanje u samom čoveku. Obično je to nešto što se sakuplja i trpi godinama.“

– Šta je najčešći uzrok ovakvih dela?

Dovidio: „To je pritisak koji čovek trpi duže vreme, a onda dolazi do pucanja. Ljudi koji su izgubili samokontrolu, nasiljem žele da je povrate, pa tako nasilje postaje ultimativan način povratka samokontrole i kontrole nad drugima.“

– Kako možemo razumeti ovu vrstu nasilja?

Dovidio: „Jedna od osoba koja je nedavno izvršila napad planirala je taj napad, bekstvo posle krivičnog dela, kao i vreme koje će provesti sa žrtvama. Napadač je posebno izabrao cilj koji ima neku simboličnu vrednost. Najčešće je mržnja prema nekoj, u ovom slučaju ciljnoj grupi – pokretač opcije koju je počinilac izabrao, da bi, po njegovom mišljenju, dobio poštovanje.“

– Šta mislite o psihološkom stanju počinioca?

Hauard: „Jasno je da takva osoba obično ima neke zabludne misli. Navodno smatra da suprotna rasa (suprotni narod ili vera…) otima našu zemlju i siluje naše žene. Na osnovu takvih misli, stvara u sebi mnogo besa i mržnje, a onda i veru u to da čini ispravnu stvar.“

Dovidio: „Obično razgovor i interakcija sa osobama drugih vera, rasa i nacionalnosti pomaže u boljem razumevanju celog čovečanstva. Ponekad kod nekih ljudi vreme provedeno sa njima stvara antipatiju, gađenje i bes, što im onda usadi uverenje da rade ispravnu stvar.“

– Da li je rasizam nasilje? Kako funkcioniše?

Dovidio: „Ljudi koji su rasisti na druge gledaju kao na niža bića i razvijaju negativna osećanja i prezir. To su predispozicije da urade nešto loše, ali postoje ograničenja, i zakonska i u samom čoveku. Neka su interna i zadrže se unutar čoveka, a neka su spoljna i onda se bes i prezir iskaljuje na navodno nižu rasu.“

– Kako da razumemo ovakve događaje?

Dovidio: „Najvažnije je shvatiti da su ovo pojedinačni slučajevi i ne sagledavati ih kao globalni problem. Razumevanje ne znači da možete kontrolisati nešto, ali nam može pomoći da uradimo nešto da bismo sprečili ovakve događaje. Najvažnija stvar je informisanost ljudi o rasizmu. Druga stvar je ideja deljenja tragedije i žalosti svih rasa. To je način zbližavanja i ujedinjenja, kako se ovakve stvari ne bi dešavale.“

– Da li i kako objasniti ovakve stvari deci?

Hauard: „Definitivno treba objasniti deci ovakve stvari da ih ne bi sami videli na televiziji i pogrešno shvatili (ili ih uopšte ne bi razumeli). Maloj deci treba objasniti da je to nešto veoma loše i da će počinilac biti kažnjen zbog toga. Starijoj deci i tinejdžerima potrebna je edukacija razgovorom o vrednostima verovanja, jednakim pravima i zakonima za sve, kao i o osećanjima bez mržnje za ljude drugih rasa, vera i nacionalnosti.“

– Kako sprečiti ovakve događaje?

Dovidio: „Jedini način je da zajednice jedna drugoj daju podršku u vidu gađenja i antipatije prema ovakvim događajima. Rasizam je problem sa kojim živimo i sa kojim se suočavamo. Zakon mora biti jednak za sve, a nada da se ovakvi događaji neće ponoviti, kao i nada da će buduće generacije učiti na ovakvim greškama – jedino je moguće rešenje.“

Ostavite komentar

Ostavite komentar