Sedenje i uznemirenost

Ljudi koji provode veliki deo dana u sedećem položaju – imaju veću verovatnoću da se osećaju uznemireno, nalazi su istraživača koji, doduše, ne dokazuju da sedenje ispred televizora ili kompjutera izaziva anksioznost, jer je moguće da osobe sklone anksioznosti prosto biraju da što više vremena provode u sedećem položaju.

Foto: StartupStockPhotos/Pixabay.com

Foto: StartupStockPhotos/Pixabay.com

S druge strane, moguće je da previše sedenja na razne načine utiče na mentalno blagostanje – rekla je vodeći istraživač Megan Teikhen iz Centra Dekin univerziteta za istraživanje fizičke aktivnosti i ishrane u Viktoriji, u Australiji.

Posredi može biti i indirektni razlog: ljudi manje spavaju jer provode sate i sate na internetu ili gledajući televiziju, što dovodi do anksioznosti.

Moguće je da se i direktno utiče na anksioznost uz mnogo aktivnosti koje podrazumevaju sedenje: igranje video-igara, rad na kompjuteru, TV, vožnja auta i sl, što konstantno stimuliše i zamara nervni sistem.

Naučnici smatraju da su ovo za sada spekulacija jer nema konkretnih dokaza.

Teikhene smatra da je važno to što postoji veza između dugotrajnog sedenja i anksioznosti i da bi ta veza trebalo dalje da se proučava: „Mi znamo da je anksioznost ozbiljna bolest, samo u Australiji, oko jedna šestina odraslih i tinejdžera ima neki anksiozni poremećaj. Sve veći broj ljudi provodi duge periode vremena pored računara, ispred televizora i sa svojim smart telefonima, pa je zato važno da se utvrdi da li vreme provedeno u sedećem položaju dovodi do povećanog rizika od anksioznosti.“

Recenzija devet međunarodnih studija nedavno je objavljena u internet izdanju časopisa „BMC Public Health“. Neke studije bile su fokusirane na odrasle, neke na decu, neke su procenjivale ljude sa potpunom kliničkom anksioznošću, dok su neke obrađivale odgovore na pitanja ljudi koliko često se osećaju zabrinuto, napeto ili uznemireno.“

Istraživački tim pronašao je da je veći broj studija pokazao vezu između vremena provedenog u sedenju i rizika od anksioznosti. Postoje razlozi za ozbiljna upozorenja, mada su studije uglavnom upoređivale jednu grupu ljudi sa drugom, a ne aktivnosti (sedenje) istih ljudi tokom vremena. Teikhene je naglasila u saopštenju: „Nije jasno šta je prvo nastalo – anksioznost ili sedeći način života.“

Pored toga, studije koje su bile fokusirane na vreme provedeno ispred ekrana (televizora ili kompjutera) pokazivale su mešovite zaključake – neke su ukazivale na anksioznost, a druge nisu.

Važno je znati da je vreme provedeno u sedenju uopšte – što često uključuje upotrebu kompjutera, televizora, smart telefona i drugih elektronskih uređaja – povezano sa višim nivoima simptoma anksioznosti.

Prethodna istraživanja pronašla su vezu između fizičke neaktivnosti i fizičkih bolesti. U Kanadi su istraživači pregledali 47 studija i otkrili da je produženo dnevno sedenje povezano sa većim šansama za bolesti srca, dijabetes, rak i preranu smrt.

Preporuke

Osobe koje dosta sede tokom dana treba češće i duže da hodaju – pomažu čak i kratkotrajno stajanje i kratkotrajne vežbe istezanja. To su jednostavne stvari koje mogu da se urade, ali su važne za naše fizičko i mentalno zdravlje.

Komentari

Dr Alen Manevic, klinički psihijatar u Lenoks Hil bolnici u Njujorku, koji nije bio uključen u istraživanje, izjavio je: „Na ovakve rezultate ukazuje i zdrav razum. Iako studija ne dokazuje uzrok i posledicu, postoji korpus dokaza koji povezuju fizičku aktivnost i mentalno blagostanje. To nije jednostavan odnos jer, sa jedne strane, ljudi koji su zabrinuti ili depresivni mogu da ostanu u svojoj prostoriji i provode veći deo dana sedaći, što može, zauzvrat, pogoršati njihove simptome mentalnog zdravlja, ali je isto tako moguće da previše neaktivnosti izaziva anksioznost“. Dr Manevic ukazao je na istraživanja na životinjama, koja su pokazala da vežbe mogu da smire odgovor mozga na stres.

Nameće se još jedan mogući logičan razlog: osobe koje mnogo sede obično imaju više hroničnih zdravstvenih problema, što tokom dužeg vremena utiče na pogoršanje mentalnog zdravlja.

Dr Manevic je istakao nekoliko činjenica:

  • Neaktivnost, depresija, anksioznost i fizičko zdravlje – međusobno su povezani.
  • Treba napraviti pauzu u radu (ili u gledanju televizora) i promeniti položaj tela – malo hodati, protegnuti se ili se na neki drugi način kretati.
  • Dovoljno je malo kretanja, malo vežbi, napraviti malu promenu položaja tela za poboljšanje fizičkog i mentalnog zdravlja – ne mora se uvek naporno vežbati, trčati ili ići u teretanu.
Ostavite komentar

Ostavite komentar