Šta se dešava kada smo pod stresom?

Šta se sve dešava u organizmu kada ste izloženi stresnoj situaciji? Ako vas zanima odgovor na ovo pitanje, pročitajte redove koje slede. A ako ne želite da se te užasne stvari više dešavaju vašem telu, počnite da obuzdavate napetost.

Foto: Geralt/Pixabay.com

Foto: Geralt/Pixabay.com

Kad se suočimo sa događajem koji naš mozak svrsta u kategoriju “opasnih”, ceo organizam se za tili čas stavlja u stanje povišene pripravnosti. Samo nekoliko trenutaka, i organizam je gotov na reakciju tipa “udri i beži”. Pojačava se priliv krvi u mišiće, izoštravaju se čula, podiže se prag bola, a “krzno” se kostreši. Iako već hiljadama godina civilizovani, na “napad” dajemo životinjski odgovor, a u organizmu se bude instinkti mnogo stariji od civilizacije.

Centralni nervni sistem podiže prag bola kako bismo lakše podneli stresni događaj i eventualne povrede. Mnoga ozleđena mesta registrovaćemo tek izvesno vreme posle “okršaja”.

Zenice se šire – time se omogućuje prijem većeg broja fotona, a samim tim i bolji vid, čak i u uslovima minimalne osvetljenosti.

U jetri se šećer pohranjen u vidu rezervne materije – glikogena, pretvara u glukozu, osnovni izvor energije, koji je odmah na raspolaganju.

Srce kuca brže i jače, što omogućuje veći priliv krvi i, što je najvažnije, kiseonika, u mišiće. Zahvaljujući tome, mišići dobijaju i veći nivo glukoze nego u “regularnim” uslovima.

Nadbubrežne žlezde luče veću količinu hormona stresa – adrenalina, koji omogućuje brže reflekse i munjevitije razmišljanje i odlučivanje.

Priliv krvi u creva se smanjuje, a ona se preusmerava u mozak i mišiće.

Malje se, premda su danas samo gotovo neprimetan ostatak nekadašnjeg krzna, kostreše kako bismo delovali krupnije i opasnije. To se postiže zahvaljujući koži koja pridržava koren dlake i dovodi ga po potrebi u uspravan položaj.

Prema tome, izbegavajte stresne situacije. Ako ništa drugo, barem nemojte biti njihov izazivač.

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

Ostavite komentar

Oznake