Stres dovodi do srčanog udara

Naučnici mogu da objasne kako hronični stres povećava rizik od srčanog napada: stres negativno utiče na bela krvna zrnaca, što može povećati zapaljenje (inflamaciju) u arterijama kod osoba sa arteriosklerozom, gde se na zidovima arterija nagomilava plak.

Foto: Grietgriet/Morguefile.com

Foto: Grietgriet/Morguefile.com

Stres je normalan deo života, ali ako postane hroničan ili često velikog intenziteta, može da doprinese ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući koronarne arterijske bolesti, visok krvni pritisak, bolove u grudima ili nepravilne otkucaje srca.

Neubedljiva ranija istraživanja

Medicinska istraživanja do sada su bila neubedljiva u saznanjima kako stres povećava rizik od srčanih oboljenja. Hronični stres ili visoki nivoi stresa doprinose faktorima rizika kao što su visok nivo holesterola ili visok krvni pritisak. Studije su takođe povezivale stres sa povećanjem ugrušaka krvi, koji povećavaju rizik od srčanog udara.

Naučnici iz bolnice u Masačusecu i sa Medicinskog fakulteta na Harvardu analizirali su kako izloženost hroničnom stresu kod 29 zdravstvenih radnika u odeljenju intenzivne nege – utiče na njihova bela krvna zrnca nakon jedne nedelje. Ova radna sredina izabrana je zbog stresnog načina života, jer zaposleni redovno moraju da donose odluke od kojih zavisi život ili smrt.

Autori studije objavljene u časopisu „Nature Medicine“ upoređivali su uzorke krvi uzete od volontera tokom rada sa uzorcima uzetim van radnog vremena. Rezultati su pokazali da je belih krvnih zrnaca u krvi bilo više kada volonteri nisu radili nego kada su bili na dužnosti.

Istraživanja na miševima

Naučnici su testirali miševe sklone arteriosklerozi u stresnim uslovima i „opuštenim uslovima“ i ustanovili da su i miševi pod stresom u krvi imali manje belih krvnih zrnaca. Utvrdili su da stres verovatno izaziva upalu arterosklerotičnog plaka u arterijama kod miševa. Rezultati su slični kao kod ljudi, gde plak na unutrašnjem zidu arterija blokira cirkulaciju krvi i kretanje belih krvnih zrnaca ka drugim delovima tela, što stvara potencijalne uslove za srčani udar.

Drugi razlozi

Prema izveštajima Britanske fondacije za srce, nema dokaza da stres izaziva koronarne bolesti ili srčane napade. Međutim, anksioznost i stres mogu dovesti do simptoma kao što su angina pektoris kod ljudi koji već imaju koronarne bolesti.

Pored toga, ljudi pod stresom posredno imaju povećan rizik od srčanog udara, jer dok su pod stresom, preterano konsumiraju alkohol ili se prejedaju.

Napomena

Na osnovu ovih istraživanja, može se videti da živi organizam nije tako prost i da se uzroci i posledice bolesti srca i krvnih sudova međusobno prepliću.

Ostavite komentar

Ostavite komentar