Alkohol: opasnost u saobraćaju

Učesnici u saobraćaju pod dejstvom alkohola predstavljaju veliku opasnost jer svojim ponašanjem ugrožavaju sebe, ali i druge učesnike u saobraćaju. Pijani ili pripiti vozači, motociklisti, biciklisti i pešaci – stalni su izvor opasnosti u saobraćaju i najčešći su izazivači saobraćajnih nezgoda.
Statistika je neumoljiva i govori da su najviše nesreća sa povredama i smrtnim posledicama izazvali učesnici u saobraćaju pod dejstvom alkohola.
Zakon o saobraćaju
Zbog opasnosti koje aloholizam ima na učesnike u saobraćaju, smanjene su dozvoljene granice alkohola u krvi vozača. Kaznene mere su znatno pooštrene prema pijanim i pripitim učesnicima u saobraćaju i izazivačima saobraćajnih nezgoda.
Novim zakonom o saobraćaju izričito je propisano:
"Vozač koji je nesposoban za bezbedno upravljanje vozilom, … ne sme da upravlja vozilom u saobraćaju."
"Vozač ne sme da upravlja vozilom u saobraćaju niti da počne da upravlja vozilom ako je pod dejstvom alkohola…"
I najmanje prisustvo alkohola u krvi smanjuje sposobnosti vozača. Zabranjeno je da pre ili u toku vožnje alkohol konsumiraju: profesionalnim vozači, vozači koji prevoze putnike u javnom prevozu (vozači autobusa, tramvaja i trolejbusa), vozači koji prevoze decu, instruktori i ispitivači vožnje, vozači vozila pod pratnjom, kandidati koji se obučavaju ili polažu vožnju, vozači koji prevoze opasne materije i vozači vozila sa probnim tablicama.
Sadržaj alkohola u krvi kod vozača ne sme biti veći od 0,30 mg/ml (popularni izraz je 0,03 promila). Sadržaj alkohola u krvi može se utvrditi alkometrom ili analizom uzoraka krvi.
Stepeni alkoholisanosti
Prisustvo alkohola u krvi do 0,30 mg/ml zapravo je blaga alkoholisanost. Ova alkoholisanost je opasna po osobe alergične na alkohol, dok kod ostalih osoba ima veoma male i teško uočljive simptome.
Ako u krvi ima alkohola od 0,30 mg/ml do 0,50 mg/ml, to je umerena alkoholisanost i uticaj na vozače je takav da im smanjuje moć opažanja i usporava reflekse.
Prisustvo alkohola u krvi od 0,50 mg/ml do 1,20 mg/ml naziva se srednja alkoholisanost. Pri ovakvoj alkoholisanosti, nisu vidljivi znaci pijanstva, ali većina osoba ne raspolaže svojim psihičkim funkcijama, što može izazvati teške posledice u saobraćaju.
Kada u krvi ima od 1,20 mg/ml do 1,60 mg/ml alkohola, nastupa teška alkoholisanost, pri kojoj je znatno smanjeno vidno polje, oslabljen je sluh i dolazi do zamaranja nervnog i mišićnog sistema. Takav učesnik u saobraćajuje opasan je i po sebe i po okolinu.
Više od 1,60 mg/ml a manje do 2,00 mg/ml alkohola u krvi jeste veoma teška alkoholisanost i predstavlja veliku opasnost u saobraćaju. Osobe u ovakvom stanju nisu svesne ni svojih postupaka ni posledica koje mogu da izazovu.
Ako je više od 2,00 mg/ml alkohola u krvi, nastupa potpuna alkoholisanost, pri kojoj osoba često nije u stanju da hoda samostalno, a refleksi i opažanja su potpuno poremećeni. Kod ovako pijanih osoba može nastupiti trovanje alkoholom i one su izrazita opasnost po sve učesnike u saobraćaju.
Opasnosti
Na osnovu navedenih simptoma izazvanih uticajem alkohola, može se uvideti koliko pijani učesnici u saobraćaju mogu biti opasni po sebe i okolinu i zašto su odredbe novog zakona o bezbednosti u saobraćaju opravdane.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.