Andželina Džoli i rak dojke

Kada je glumica Andželina Džoli obavestila javnost o svojoj operaciji, „preventivnoj dvostrukoj mastektomiji“, očekivalo se da će u svetu doći do povećanja razumevanja genetskog rizika od nastanka raka dojke. Međutim, izgleda da do toga nije došlo.
Iako je na prvi pogled podignuta svest o raku dojke, ova priča rezultirala je samo većom konfuzijom među ljudima (ženama) o povezanosti porodične istorije raka dojke i povećanog rizika od raka – rezultati su studije objavljene 19. decembra 2013. godine u časopisu „Genetika u medicini“.
Podsećanje
Ranije ove godine, Andželina Džoli je objavila da su joj obe dojke uklonjene nakon saznanja da nosi mutaciju u genu pod nazivom BRCA1, koji je povezan sa povećanim rizikom od raka dojke i jajnika. Žene sa mutacijama BRCA1 i BRCA2 gena imaju pet puta veći rizik od raka dojke i 10 do 30 puta veći rizik od razvoja raka jajnika nego žene koje nemaju ove mutacije.
Anketa
Za potrebe studije, istraživači su anketirali više od 2.500 Amerikanki. Oko 75% bilo je svesno priče koju je ispričala Andželina, ali manje od 10% ispitanica moglo je tačno da odgovori na pitanja u vezi sa BRCA mutacijom gena koji Džoli nosi i rizikom da žene obole od raka dojke.
"Gospođa Džoli je o svom zdravlju pričala u istaknutim medijima širom sveta i bila je to prilika da se mobilišu zdravstveni komunikatori i edukatori i uče pacijente o pitanjima povodom genetskog testiranja, riziku od raka i preventivnim operacijama", ističe vodeći autor studije Dina Borzekovski, profesor sa Univerziteta u Merilendu.
Rezultati
Profesor Dina Borzekovski smatra da je možda propuštena velika prilika da se više obrazuje široka javnost o složenoj ali retkoj genetskoj mutaciji opasnoj po zdravlje.
Oko polovine ispitanica pogrešno misli da je nedostatak porodične istorije raka povezan sa nižim prosečnim ličnim rizikom od raka. Među osobama koje su imale najmanje jednog bliskog rođaka obolelog od raka, iako su čuli o iskustvu Andželine Džoli, 39% je bilo svesno svog rizika, dok ostale osobe nisu bile toga svesne.
Dr Debra Roter, direktor Centra za genomsku pismenost i komunikacije na Džon Hopkins Blumberg školi za javno zdravlje, koautor studije, rekla je: "Budući da mnogo više žena nema porodičnu istoriju raka dojke, trebalo bi da se žene ne osećaju lažno sigurne zbog negativne porodične istorije."
Istraživači su takođe otkrili da je 57% žena koje su znale za priču Andželine Džoli reklo da bi pristale na sličnu operaciju, ako bi saznale da imaju neispravan BRCA gen.
Tokom ankete, tri četvrtine žena i muškaraca smatralo je da je Džoli uradila pravu stvar javnom pričom o svom iskustvu.
Slučajevi raka dojke vezani za BRCA mutacije gena izuzetno su retki. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama, rizik žena za dobijanja raka dojke, ako one nemaju BRCA mutacije, iznosi između 5% i 15%.
Da javne ličnosti mogu da pomognu u podizanju svesti o zdravstvenim problemima deleći svoja iskustva – odavno je poznato, na taj način se pomaže da javnost shvati i koristi informacije o dijagnostici i lečenju sadržane u ovim pričama.
Životna priča Andželine Džoli treba da bude poučna svima nama, a naročito ženama, da znamo koliko je važno redovno ići kod lekara i podvrgnuti se kontrolama kako bi se bilo koja bolest otkrila u ranom stadijumu. Čiljenice govore da se svaka bolest, a naročito karcinom, lakše i bolje leče u ranom stadijumu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.