Antibiotici – često nepotrebni

Istraživači sa Harvarda nedavno su objavili da mnogi lekari još uvek prepisuju antibiotike za bolesti koje ne reaguju na njih, uprkos naporima da se suzbije nepotrebno korišćenje ovih lekova.
Istraživači navode da antibiotici deluju samo protiv bakterijskih infekcija, a ipak se prepisuju u 60% slučajeva upale grla i 73% slučajeva bronhitisa, odnosno protiv zdravstvenih tegoba koje su obično izazvane virusima.
Prema mišljenju istraživača, antibiotici bi trebalo da se prepisuju za najviše 10% slučajeva upale grla, a u periodu od 1990. godine do danas, njihova upotreba za ove tegobe smanjila se sa 70% na 60%. Što se bronhitisa tiče, stopa prepisivanja antibiotika nije se promenila u poslednjih 30 godina.
Istraživači smatraju da su ove stope i dalje visoke, jer, sa jedne strane, pacijenti zahtevaju antibiotike od svojih lekara, a sa druge strane, lekari ne žele da njihovi pacijenti dođu do ozbiljnijih problema kao što je upala pluća i drugo.
Prekomerna upotreba antibiotika dovodi da razvoja bakterija otpornih na ove lekove, a kada su nekome antibiotici zaista potrebni, onda oni ne mogu da deluju, jer je organizam razvio otpor. Osim toga, neželjeni efekti upotrebe antibiotika mogu da uključuju alergijske reakcije, proliv, vaginalne infekcije kod žena, osip ili nepovoljne interakcije sa drugim lekovima.
Za potrebe studije, istraživači su pogledali promene u prepisivanju antibiotika za upaljeno grlo i akutni bronhitis u periodu od 1996. do 2010. godine. Istraživačima je na raspolaganju bilo oko 39 miliona podataka odraslih osoba sa akutnim bronhitisom i 92 miliona podataka slučajeva upaljenog grla, koji su dijagnostikovani u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ili hitnim službama.
Ustanovljeno je da su posete zbog upale grla u primarnoj zdravstvenoj zaštiti opale sa 7,5% iz 1997. godine na 4,3% u 2010. godini. Stopa prepisivanja antibiotika nije se značajno promenila, a lekari ih prepisuju u oko 60% slučajeva.
Pored toga, broj prijema u službe hitne pomoći porastao je sa 1,1 milion iz 1996. godine na 3,4 miliona u 2010. godini, a stopa prepisivanja antibiotika za lečenje bronhitisa povećala se sa 69% na 73%.
Umesto zaključka
Kod nas je situacija možda i gora, jer su zahtevi pacijenata da im se prepiše antibiotik veći, a i mnogi pacijenti samoinicijativno posežu za antibioticima kada im se „učini da su im antibiotici potrebni“. Ova problematika je veoma kompleksna, i mnoge zapadne zemlje nisu je rešile, jer postoje i „proizvođački lobiji“ kojima velika potrošnja lekova odgovara.
Teško da mi obični građani tu možemo nešto da promenimo, jer je potrebno na međunarodnom nivou (svetska zdravstvena organizacija i organi EU) i na nivou našeg ministarstva zdravlja utvrditi: smernice, pravila i protokole kojih bi trebalo da se pridržavaju kako lekari, tako i pacijenti.
Podsećamo sve čitaoce da ne uzimaju samoinicijativno antibiotike, da ih ne uzimaju u kratkom periodu, samo za dan-dva, ili samo 1-2 tablete.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.