Antibiotici, probiotici i proliv

Antibiotici se često prepisuju za lečenje infekcija izazvanih bakterijama. Oni obično deluju dobro i bezbedno, ali neki ljudi od njih dobiju neželjene efekte, uključujući i proliv.
Iako je dijareja obično mali problem, ipak može postati i ozbiljan problem za ljude koji su stariji ili lošijeg zdravlja, posebno ako je uzrokovana bakterijom koja se naziva klostridium dificile.
Nije sasvim jasno zašto uzimanje antibiotika povećava rizik od proliva, ali istraživači misle da je to verovatno zato što antibiotici ubijaju i neke od korisnih bakterija u crevima. To može da omogući razmnožavanje štetnih bakterija, što dovodi do dijareje.
Da bi se to sprečilo, lekari ponekad preporučuju uzimanje probiotika zajedno sa antibioticima. Smatra se da ove "prijateljske bakterije" nadoknađuju neke od dobrih bakterija koje su antibiotici uklonili. Probiotici su dostupni u napicima kao što je jogurt, ali i kao pilule.
Neke studije su pokazale da probiotici pomažu odraslim osobama i deci da izbegnu proliv kada uzimaju antibiotike. Međutim, nije bilo mnogo istraživanja o tome da li oni pomažu i starijim osobama pri uzimanju antibiotika.
Istraživači su nedavno sproveli veliku studiju koja je obuhvatila skoro 3.000 ljudi starosti od 65 i više godina lečenih antibioticima u pet bolnica u Engleskoj i Velsu. Ljudi su nasumično odabrani da dobiju kapsulu koja sadrži probiotike u periodu od 21 dan ili identičnu kapsulu bez probiotika (placebo). Istraživači su zatim uporedili koliko ljudi iz obe grupe je dobilo proliv u periodu od osam nedelja i koliko često je dijareja bila izazvana bakterijom klostridium dificile.
Šta kaže nova studija?
Istraživači su otkrili malu razliku između grupa, gde je oko 10 na svakih 100 osoba imalo proliv bez obzira na uzimanje prave ili placebo kapsule probiotika.
Takođe, nije bilo mnogo razlike u tome koliko ljudi je imalo dijareju izazvanu bakterijom klostridium dificile ili u tome koliko je dijareja bila ozbiljna, koliko dugo su pacijenti ostali u bolnici i kako su ocenili kvalitet svog života.
Koliko je istraživanje pouzdano?
Ovi nalazi bi trebalo da budu pouzdani, jer je u pitanju vrsta studije koja se zove nasumična kontrolisana studija, što je najbolji tip istraživanja za pronalaženje efekata terapije. Osim toga, ni učesnici ni istraživači nisu znali do kraja studije ko je uzimao probiotike, a ko placebo. Kao rezultat toga, očekivanja učesnika i predrasude nisu mogli uticati na rezultate.
Ipak, vredi napomenuti da se studija bavila samo određenom grupom ljudi, odnosno starijima od 65 godina koji su primali antibiotike u bolnici. Probiotik kapsule sadržale su samo četiri vrste bakterija (dva soja laktobacila i bifidobakterija). Dakle, ne možemo biti sigurni da ovi zaključci važe za ostale grupe ljudi ili sa drugim kombinacijama probiotika.
Šta to znači za nas?
Ova studija pruža jak dokaz da probiotici ne mogu da spreče dijareju kod starijih osoba koje uzimaju antibiotike. Stručnjaci će sada morati da samere ove nalaze sa onima iz prethodnih istraživanja, da bi se utvrdilo da li ova vrsta terapije uopšte pomaže.
Međutim, prethodne studije slažu se da su probiotici generalno bezbedni. Dakle, ako ste starija osoba i odlučite da uzimate probiotike zajedno sa antibiotikom, malo je verovatno da će vam nešto škoditi. Samo nije poznato da li će vam to pomoći.
Možemo da zaključimo da probiotike treba koristiti, ali ne preterivati, jer pomažu i u drugim slučajevima, ne samo pri pojavi dijareje. Medicinski radnici se slažu u tvrdnjama da su probiotici dobri, naročito za decu.
Napominjemo da je u slučaju bolesti i upotrebe antibiotika i probiotika najbolje poslušati lekara, jer će on za svaki konkretan slučaj znati šta i koliko trebati upotrebljavati od lekova.

Ostavite komentar

Ostavite komentar