Antibiotici sve slabije deluju

Otkriće antibiotika u 20. veku transformisalo je medicinu. Pneumonija, tuberkuloza i mnoge druge bolesti, koje su često bile smrtonosne, postale su uglavnom izlečive i antibioticima su spaseni milioni života.

Zahvaljujući otkriću antibiotika, otkriveni su kasnije i mnogi drugi slični lekovi protiv infekcija izazvanih parazitima, virusima i gljivicama.

Većina nas koristi ove pogodnosti i danas. Ako neko ima infekcije urinarnog trakta, ili infekcije posle operacije, uzimanje antibiotika oslobađa od infekcije vrlo brzo, sa malo (ili nimalo) nuspojava.

Lekari, međutim, upozoravaju da je sve više primera gde tretmani antibioticima ne deluju. Bakterije i druge klice postaju otporne na ove lekove, što znači da ih klasični antibiotici više ne ubijaju. Kada bakterije postanu otporne na antibiotike, to se zove „otpornost na antibiotike“’ ili „antimikrobna rezistencija“.

Zravstveni stručnjaci tvrde da je situacija već alarmantna, ali da je teško shvatiti njen obim širom sveta. Različite zemlje imaju različite sisteme za praćenje antimikrobne rezistencije, a neke zemlje uopšte nemaju zvanični stav o tome.

Razumevanje ozbiljnosti problema – koje bolesti i koji ljudi će najverovatnije biti pogođeni – od suštinskog je značaja za osmišljavanje planova za dalju borbu.

Kako je nova studija urađena?

Da bi se razumeo obim problema u svetu, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) prikupila je informacije o rezistenciji iz 129 zemalja i regiona. Posebno su se fokusirali na sedam bakterija koje izazivaju mnoge uobičajene bolesti.

Šta nova studija kaže?

Nalazi su alarmantni. Mnogi antibiotici više ne deluju pouzdano protiv zajedničkih infekcija, sve više smanjujući mogućnosti lečenja. SZO upozorava da u ovom veku nećemo više imati efikasne lekove za mnoge bolesti. To bi moglo da znači da će pojedine infekcije i lakše povrede postati teško izlečive, a možda i fatalne.

Ključni nalazi

Antibiotici postaju manje efikasni protiv bakterija koje izazivaju infekcije urinarnog trakta, infekcije rana, infekcije krvi, infekcije novorođenčadi, pneumonije… Na primer, čest uzrok infekcija urinarnog trakta jeste bakterija ešerihija koli, a antibiotici već ne deluju na mnoge pacijente u nekim delovima sveta.

Gonoreja će možda uskoro postati neizlečiva. Nekoliko zemalja – uključujući Veliku Britaniju – prijavile su slučajeve da najnoviji antibiotici za ove infekcije (treće generacije cefalosporina) nisu uspeli da deluju. Trenutno se razvijaju nove vakcine i novi lekovi.

Druge vrste bakterija takođe postaju otporne na antibiotike: paraziti koji izazivaju malariju, gljivica koja izaziva kandidu i virus HIV-a.

Koliko je pouzdano istraživanje?

Izveštaj pruža jak dokaz da se rezistencija na antibiotike globalno povećava, što predstavlja ozbiljnu pretnju za ljude u svim regionima sveta.

SZO, međutim, ističe da postoje velike praznine u informacijama. Mnogo informacija je došlo iz razvijenih zemalja, kao što su Velika Britanija i SAD, a malo iz zemalja u razvoju. Takođe, većina podataka o antimikrobnoj rezistenciji dolazi od ljudi koji se leče u bolnicama. Dakle, nema pouzdanog izveštavanja o obimu problema među ljudima koji se leče izvan bolnica.

Šta to znači za nas?

Preplavljeni raznim „negativnim informacijama“, možemo se osećati nemoćno, ali imajte na umu da svi mi imamo ulogu u smanjenju antimikrobne rezistencije. Ako vam je propisan antibiotik ili neki drugi lek za infekcije, koristite ga prema uputstvu i onoliko dana koliko treba. Rezistencija na antibiotike razvija se kada ljudi ove lekove ne koriste pravilno.

Važno je da uzimate lek sve dok vam ga je lekar ili farmaceut preporučio, čak i ako posle dan-dva počnete da se osećate bolje.

Nikada ne treba da koristite sami lekove niti da delite lekove drugima bez recepta.

Još jedan ključni korak u sprečavanju rezistencije jeste da koriste lekove samo kada je baš potrebno. Na primer, mnogi ljudi traže da im lekar propiše antibiotike za infekcije uha ili sinuzitis. Napominjemo da su infekcije često izazvane virusima, a ne bakterijama, pa antibiotici neće pomoći. To imajte u vidu ako vam lekar preporučuje drugačiji tretman od antibiotika.

Napomena

Objasnićemo jednostavnije šta znači rezistencija na antibiotike i kako ona deluje: ako imate neku bakterijsku infekciju i popijete samo nekoliko tableta antibiotika, nećete ubiti sve bakterije, a one će se „navići na lek“; prilikom neke od sledećih infekcija, bakterije više neće reagovati na pomenuti antibiotik, a to može biti opasno.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.