Bolesnici od Alchajmerove bolesti i njihovi negovatelji?
Na osnovu jednog istraživanja, može se zaključiti da dnevni centri za osobe sa Alchajmerovom bolešću mogu da pruže njihovim supružnicima i drugim članovima porodice potreban izvor za oslobađanje od stresa.
Takvi centri ljudima sa demencijom nude priliku da se druže i učestvuju u aktivnostima koje stimulišu njihove umove. Ovakvi programi mogu pružiti supružnicima, deci i ostalima koji brinu o pacijentima neophodan odmor.
Intuitivno, to bi trebalo da olakša neke od svakodnevnih izvora stresa negovateljima drugog lica. Do sada, međutim, nije bilo mnogo istraživanja koja su to dokazala.
U novoj studiji, naučnici su merili nivo stresa kod 173 porodična negovatelja u četiri američke države koji su koristili centre za rođake sa demencijom.
Putem telefonskih razgovora, istraživači su otkrili da su staratelji bili manje pod stresom i imali manje napade besa onih dana kada je lice koje čuvaju bilo u centru. A kada dođe do stresnih situacija, kao što su problemi na poslu, doživljavali su ih manje emotivno.
Primer
Alan Von, čija supruga Kler ima Alchajmerovu bolest, izjavio je da je u početku mislio da može sam da se brine o njoj. Njegovoj supruzi je dijagnostikovana Alchajmerova bolest 2009. godine, kada je imala 63 godine, a to se smatra početkom ranog Alchajmera. Međutim, bilo je potrebno tri godine za tu dijagnozu. Njen muž je počeo da primećuje simptome kada je ona govorila o svoja dva unuka, iako ih imaju četiri, kao i o putovanju u Francusku, iako nikada tamo nisu bili.
Danas joj je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su higijena i oblačenje. Kler provodi vreme u dnevnom centru za demenciju više dana u nedelji. Alan sada smatra da ne bi mogao da živi bez predaha koji mu pruža dovoljno vremena da se brine o svakodnevnim obavezama, kao i za neka lična zadovoljstva kao što su čitanje i pisanje.
Zaključak
Dok su se u našoj zemlji tek nedavno pojavili dnevni centri za demenciju, istraživači iz Sjedinjenih Država napominju da je u toj zemlji problem to što ovakvi centri nisu svima lako dostupni, naročito u ruralnim delovima. Što se finansija tiče, porodice obolelih u potpunosti finansiraju ovakve usluge, što takođe predstavlja otežavajuću okolnost.
Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije, a stručnjaci predviđaju da se sa starenjem današnjih generacija, broj osoba sa ovom bolešću može utrostručiti do 2050. godine.
Istraživači zaključuju da je s obzirom na procene povećanja broja obolelih, neophodno uraditi dve ključne stvari: proširiti poruku o prednostima koje negovatelji imaju uz pomoć korišćenja usluga dnevnih centara za demenciju i obezbediti finansijske olakšice na nivou države.
Iz našeg ugla
Iako se ovo istraživanje bavilo Alchajmerovom bolešću u Americi, slično je i sa ostalim „težim“ bolesnicima (bilo koje bolesti) koje neguju članovi porodice. Bilo bi dobro da se u društvu stvori klima da je za negovanje starih i bolesnih lica članovima porodice „stvarno“ potrebna stručna pomoć (bar povremeno, ako ne stalno) i da je ona dostupna i relativno jeftina. Ono što je možda najvažnije – treba stvoriti klimu i dokazati narodu da pomoć u negovanju starih osoba nije nikakva sramota.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.