Bolest i negativno razmišljanje

Poznata je izreka da zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu – da ozdravi.

Foto: Hans/Pixabay.com

Foto: Hans/Pixabay.com

Najnovija studija iz Velike Britanije pokazuje upravo razmišljanje pacijenata i njihov odnos prema svojoj bolesti. Uglavnom se gleda statistika o nekoj bolesti, ali ne i to kako sam pacijent prihvata bolest, kako se bori sa njom, kako bolest utiče na njegovu psihu, a kako psiha na bolest.

Studija je obuhvatila žene srednjih godina. Prema pokazateljima, oko 750.000 njih umre prerano, i to usled stresa i nesrećnog stanja u kom se nalazi. Loše zdravstveno stanje ljude, prirodno, čini nesrećnim, ali ako umisle da su još više bolesni nego što zapravo jesu, onda može doći do depresije, stresa, srčanog ili moždanog udara, jednom rečju, prevremene smrti.

Sa druge strane, sreća i optimizam često se povezuju sa smanjenim rizikom od umiranja, naročito od srčanih oboljenja. Mnogi veruju da stres ili depresija mogu direktno izazvati bolest, ali to je samo zbunjujuća uzročno-posledična veza bez naučnog dokaza.

Istraživanje je svoje nalaze zasnovalo na podacima 719.671 žena prosečne starosti 59 godina. Tri godine su povremeno pitane o svom stanju sreće, nezadovoljstvu i nivou stresa, kao i o sopstvenoj proceni zdravlja (sa kategorijama: odlično, dobro, zadovoljavajuće ili loše).

Pet od šest žena reklo je da je uglavnom zadovoljno svojim životom, a jedna od šest da je nesrećna.

Primećeno je da je najviše nesrećnih žena dolazilo iz siromašnih porodica ili su te žene živele same.

Posle upoređivanja zdravstvenog stanja i razlika u načinu života među ženama, rezultati su pokazali da je stopa smrtnosti među nesrećnima i srećnima ista.

Pošto je ovo bila velika studija sa puno podataka, nesrećno stanje i stres isključeni su kao direktni uzroci ukupne smrtnosti među ženama. Naglašava se da to važi za rizik umiranja u celini, posebno od raka i srčanih bolesti, ali ne i na povećanje ukupne realne smrtnosti kod žena.

Komentari na ovu studiju uglavnom su pozitivni, uz napomenu da treba istražiti stanje kod žena svih uzrasta, kao i stanje muškaraca.

Napomene

Gledano i iz ugla laika, vrlo je verovatno da je slika drugačija kod muškaraca ili kod mlađe populacije žena.

Pretpostavka je da su žene iznad 59 godina starosti mnogo toga prošle i doživele, pa su navikle i na muku i na sreću („oguglale“), tako da njihov organizam ne reaguje na pozitivna ili negativna razmišljanja.

Grubo rečeno, možda za starije žene važi izreka: „Ko preživi, pričaće.“

Ostavite komentar

Ostavite komentar