Bolest „pušačkih pluća” ima pola miliona stanovnika Srbije

Pušače ne ubija samo rak: od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) svake godine u Evropi umre između 200.000 i 300.000 ljudi, a u svetu više od tri miliona. Oboljenje, poznato i kao bolest pušačkih pluća, karakteriše povremeno ili stalno suženje disajnih puteva, što dovodi do otežanog disanja, praćenog iskašljavanjem i stalnim osećajem umora.

Foto: Beta

Foto: Beta

U Srbiji još ne postoji registar obolelih od HOBP-a, a prof. dr Branislava Milenković, zamenica direktora Klinike za pulmologiju u KCS i načelnica Odeljenja za bronhijalnu astmu, hroničnu opstruktivnu bolest pluća i hroničnu respiracijsku infekciju, procenjuje da ovu bolest ima oko pola miliona građana naše zemlje.

Ona ističe da je to četvrti najčešći uzrok smrti u našoj zemlji. Poseban problem predstavlja kasno javljanje lekaru, jer oboleli, mahom pušači, smatraju da su kašalj, iskašljavanje i škripanje u grudima uobičajena prateća pojava duvanskog poroka.

Doktorka Milenković navodi da su oboleli u odmaklom stadijumu prinuđeni da žive „vezani” za aparat sa kiseonikom, a mnogi se ni tada ne odriču cigareta. Uprkos novim lekovima, ovo je nažalost i u 21. veku veoma teška dijagnoza, što je i razlog da se 19. novembar obeležava kao Svetski dan borbe protiv HOBP-a, kako bi se skrenula pažnja javnosti na ovaj zdravstveni problem.

– Reč je o teškoj hroničnoj bolesti, koja dovodi do invaliditeta. Najvažnije je bolest na vreme otkriti, rano započeti lečenje, ali je najvažnije prestati sa pušenjem – objašnjava za „Politiku” dr Milenković, dodajući da danas u Srbiji imamo veoma efikasne lekove koji ne samo da otklanjaju tegobe, već sprečavaju pogoršanje bolesti. Posebno su efikasni lekovi u obliku inhalatora – pumpica, gde umesto da oboleli dobije tablete ili injekcije koje „putuju” kroz krvotok i jetru, lek se jednostavno udahne i stiže pravo na mesto gde treba da otkloni simptome.

I pored te činjenice, velikom broju pacijenata lekovi nisu dostupni, jer moraju da plate participaciju koja mesečno iznosi oko 4.000 dinara.

Prof. dr Ivan Kopitović, načelnik Centra za patofiziologiju disanja sa medicinom sna iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, objašnjava da su preduslovi za hroničnu opstruktivnu bolest pluća najmanje desetogodišnji pušački staž, s tim da se u tom razdoblju puši dvadeset cigareta dnevno. Istina, ima ljudi koji puše i duže i više, uz to povremeno imaju problema s kašljem ili iskašljavanjem, ali rezultati spirometrije, kojom se

utvrđuje smanjenje plućne funkcije i postavlja dijagnoza HOBP – pokazuju normalne vrednosti. Ipak, dr Kopitović kaže da ovaj argument pušači ne bi trebalo da potežu kao alibi, jer je naučno dokazano da imaju sedam puta veći rizik da obole od HOBP-a u odnosu na nepušače.

– Oboleli od ove bolesti imaju smanjenu koncentraciju kiseonika u krvi, što naročito dolazi do izražaja tokom spavanja. Postoje u našem lekarskom slengu dva podtipa HOBP-a: pacijenti koje zovemo „hroničnim bronhitičarima”, koji kašlju i iskašljavaju, a drugi podtip čine oni koji osećaju nedostatak vazduha, pa njih zovemo „emfizematičarima”. Prva grupa bolesnika ima prekide disanja tokom spavanja, što vodi ubrzanom propadanju krvnih sudova i aterosklerozi – upozorava dr Kopitović i dodaje da se lečenjem HOBP-a pomaže srcu i kardiovaskularnom sistemu.

(Olivera Popović, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar