Bolesti krvnih sudova nakon menopauze

Podaci Svetske zdravstvene organizacije ukazuju na to da je učestalost kardiovaskularnih bolesti (KVB) tokom detinjstva u dečaka i devojčica ujednačena, jer su u tom životnom periodu te bolesti uglavnom posledica urođenih srčanih mana.

Foto: Kaboompics_com/Pixabay.com

Foto: Kaboompics_com/Pixabay.com

Tokom druge i treće dekade života, učestalost kardiovaskularnih bolesti je dvostruko veća kod osoba muškog pola u odnosu na ženski, što se održava do četvrte i pete dekade života, ali od tog perioda, tj. u šestoj dekadi života, učestalost KVB veća je kod žena nego kod muškaraca, da bi u sedmoj i osmoj dekadi života ponovo učestalost bila izjednačena.

Novija ispitivanja ukazuju na to da je smrtnost od KVB na prvom mestu lestvice uzroka smrtnosti žena od 35. godine do 70. godine života. Faktori rizika za nastanak KVB su genetski, stil života, faktori okoline i hormonski status, posebno kod žena u postmenopauznom periodu, zbog nedostatka zaštitnog efekta hormona koji luče jajnici.

Detaljniji profil faktora rizika su: gojaznost, povećana koncentracija masnoća u krvi, povećan krvni pritisak, šećerna bolest, cigarete, često sedenje, sklonost ka povećanom slepljivanju trombocita, stres, autoimune bolesti.

Svi ovi faktori rizika mogu se svrstati u dve grupe. Prva grupa rizika bila bi ona s rizicima na koje možemo da utičemo: gojaznost, cigarete, povećane masnoće, povećan krvni pritisak, „sedanteran“ stil života. Druga grupa podrazumeva faktore koje ne možemo promeniti: nasleđe sklonosti ka razvoju ateroskleroze. Zato je važan podatak da li je otac imao infarkt mozga ili srca pre svoje 55. a majka pre 65. godine života.

Da li žene u menopauzi mogu da urade nešto za poboljšanje kvaliteta krvnih sudova?

Promene aterosklerotičnog tipa nastaju veoma rano ukoliko je stil života bio takav da potencira njihov razvoj. Uvođenje hormonske terapije u perimenopauznom periodu (ukoliko nema kontraindikacija) deluje zaštitno na krvne sudove, ali samo tokom perioda uzimanja hormona. Po prestanku terapije, zaštitni efekat prestaje.

Ukoliko nema discipline u načinu ishrane, regulisanju krvnog pritiska, prestanku konsumiranja cigareta i redovnoj fizičkoj aktivnosti – šanse za nastanak KVB su takve da svaka treća žena posle 60. godine napravi ishemijsku bolest srca ili mozga.

Zato je neophodno voditi računa o nivou masnoća u krvi (konsumiranje posne hrane), visini krvnog pritiska, telesnoj težini, fizičkoj aktivnosti (bar pešačenje svakog drugog dana do 60 minuta) i prestati sa konsimiranja cigareta.

Ostavite komentar

Ostavite komentar