Bolovi koje ne treba ignorisati

Iako ni u kom slučaju ne predstavlja prijatnu pojavu za nas, bol je jedini način na koji nam naše telo može saopštiti da nešto nije u redu. Ne poznaje svako od nas svoje telo i svoj organizam toliko da može da odredi kada je bol samo trenutan i bezopasan, a kada je zabrinjavajući.
Ukoliko se bolovi zadrže duže i ako im se intenzitet poveća, onda je vreme da preduzmete nešto povodom toga. Nažalost, većina ljudi najpre razmišlja o završetku nekih drugih obaveza, ne pridajući značaj samom bolu. Odlaganje odlaska lekaru može katkad biti fatalno, jer se nikad ne zna koliko su ozbiljni signali koje nam telo šalje, sve dok ne saznamo istinu iz prve ruke. Stoga ćemo navesti vrste bolova koji zahtevaju momentalnu pažnju i odlazak lekaru.
Glavobolja od koje vam puca glava
Kada se javi nepodnošljiva glavobolja, znajte da morate istoga trenutka zatražiti medicinsku pomoć. Ukoliko ste prehlađeni, ovakva glavobolja je prouzrokovana sinusima. Ona, međutim, može ukazati i na neku vrstu unutrašnjeg krvarenja, ili čak tumora na mozgu. Zato lekari savetuju da, ma kakva priroda bola bila, treba posetiti lekara i pravovremeno saznati o čemu je reč. Na osnovu brojnih praktičnih iskustava lekara, kada se primi pacijent koji se žali na izuzetno jaku glavobolju, najčešće je reč o moždanom aneurizmu (proširenje krvnog suda, aorte i arterije u mozgu). U tom slučaju pacijent se istoga trenutka šalje na interventno odeljenje, kako bi se problem pravovremeno otklonio.
Neugodan bol u grudima, grlu, vilici, ramenima, rukama ili stomaku
Kada je reč o neprijatnom bolu u predelu grudi, to može biti znak za upalu pluća, ili čak za predstojeći srčani udar. Ono što takođe treba znati jeste da se poremećaji srca najpre javljaju kao manje neprijatnosti, a ne kao bol. Zato nemojte nipošto čekati da dođe do dela sa bolom, jer onda vaše zdravstveno stanje može biti prilično ugroženo, već poslušajte taj neprijatan osećaj i na vreme posetite lekara. Neprijatan osećaj koji je u vezi sa oboljenjima srca može se javiti i u gornjem delu grudi, grlu, vilici, levom ramenu ili u levoj ruci i stomaku i često ga prati i mučnina. Lekari upozoravaju i na to da svaku manju neugodnost treba ozbiljno uzeti u obzir. To je bitno uvek imati na umu, jer je moguće postojanje određene sheme u pojavi neprijatnosti koja može biti direktno u vezi sa nekim većim uzbuđenjem, emotivnim šokom… Ukoliko osetite ove neprijatnosti dok radite u bašti, ali one nestanu svaki put kad sednete da odmorite, proverite o čemu se radi.
Težak i intenzivan bol u stomaku
Ukoliko vam nije orepisano slepo crevo, nemojte nikada neozbiljno shvatiti jak bol u stomaku, jer u pitanju može biti pucanje slepog creva. Bol u stomačnom regionu ukazuje i na probleme sa pankreasom, stomačnim čirevima i blokadom u crevima.
Gore vam stopala ili noge
Čak četvrtina ukupnog svetskog stanovništa koje je obolelo od dijabetesa nije zvanično dijagnostikovano. Kod osoba koje ne znaju da imaju dijabetes jedan od inicijalnih znakova može biti česta pojava osećaja koji je sličan kao da vam gore noge ili kao da vas u predelu nogu nešto, nalik iglicama, konstantno bocka. Ukoliko osetite to, ne oklevajte i posetite lekara.
Prema tome, nijedna neprijatnost ni početni bol nisu bezazleni i nijedan signal koji nam telo šalje ne treba nikada zanemariti, već na vreme obratiti pažnju i posetiti lekara. Uvek je bolje na vreme sprečiti nego kasno lečiti.

Povezani članci

Jedan komentar

  1. Dragana Korać kaže:

    Ja sam imala konkretan zdravstveni problem, ortopedski i, gle čuda, od marta meseca do danas – ja nemam pravu dijagnozu. Zašto? Zato što svi „prepisuju“ prvu, olako postavljenu. Doktor niti me gleda niti sluša, pogledao je samo snimak (tragično je što sumnjam i da je uopšte moj) i rekao: „Nema preloma. Hoćete gips.“ A, znate, samo da me je slušao kako je došlo do pada i „iskakanja“ kolena i šta sam s tim uradila (u neznanju, panici, instiktivno, nebitno) morao bi shvatiti da je u pitanju distorzija, a ne kontuzija. I sad, žao mi je što ovako reagujem, ali malo mi je mučno slušati savete o prevenciji, kad znam kako sam prošla, samo očekujući pomoć, pravi tretman i ljudsko ponašanje. Kažem „očekujući“, i to s pravom – za 32 godine radnog staža poprilično se mog novca slilo u zdravstveni budžet, a ja, osim dva porođaja (sinovi – vojnici!) i jedne kiretaže, nisam bila na teretu tog budžeta. Šta mislite o tome? Mogu navesti i pozitivne primere što se tiče lekara, ali to je u konkretnom slučaju nevažno – uglavnom su to lekari opšte prakse i fizijatri. Pozdrav!

Ostavite komentar