Brze šetnje su dobre za osobe koje su imale moždani udar

Efekti moždanog udara mogu biti dugotrajni, a neki ljudi imaju trajne poremećaje i potrebu za stalnom negom. Drugi imaju manje ozbiljne probleme, ali i dalje imaju manjak energije i mišićnu slabost, što im može otežati obavljanje svakodnevnih zadataka. Sve to može da ih povuče iz redovnih aktivnosti, kao što su poseta prijateljima ili kupovina, što može smanjiti kvalitet njihovog života.
Studije pokazuju da programi vežbanja nakon moždanog udara povećaju izdržljivost i mišićnu snagu, kao i sposobnost ljudi da obavljaju svakodnevne zadatke. Mali broj istraživanja bavio se time kako vežbanje može da utiče na kvalitet života ljudi posle moždanog udara. Još manje studija bavilo se hodanjem kao oblikom vežbanja, jer je većina studija bila fokusirana na programe vežbanja koji uključuju trake za trčanje ili stacionarne bicikle.
Istraživanje
Da popune ovu prazninu, istraživači sa Jamajke regrutovali su 128 žena i muškaraca koji su imali moždani udar u roku od šest meseci do dve godine pre početka istraživanja. Svi učesnici su bili u stanju da hodaju, sa štapom ili bez njega, a njihova prosečna starost bila je oko 64 godine.
Istraživači su ih nasumično podelili u dve grupe. U jednoj grupi, učesnicima je rečeno da brzo hodaju u svom domu ili komšiluku u trajanju od 15 minuta, tri puta nedeljno, postepeno povećajući vreme šetanja na 30 minuta za period od 12 nedelja. U drugoj grupi, učesnici su dobili laganu masažu udova, u trajanju od 25 minuta, tri puta nedeljno, za period od 12 nedelja.
Učesnici su na kraju popunili upitnike kako bi ocenili kvalitet svog života, a istraživači su iskoristili ove testove za procenu njihove kondicije. Pored toga, uporedili su učesnike dve grupe, da bi videli kakav može biti efekat hodanja.
Šta kaže studija?
Posle 12 nedelja, ljudi koji su šetali osetili su veća poboljšanja u kvalitetu života i kondicije, u poređenju sa onima iz grupe koja je dobila samo masažu.
Konkretno, učesnici iz grupe s brzim hodanjem ocenili su kvalitet svog života u odnosu na svoje fizičko zdravlje kao znatno bolji od onih iz druge grupe. Ukupan kvalitet njihovog života bio je takođe veći, ali je razlika između grupa bila veoma mala.
Na kraju studije, ljudi u grupi s hodanjem mogli su da pređu u proseku 53 metara više za period od šest minuta u odnosu na one iz grupe sa masažom.
Nije bilo značajnih razlika između grupa u tome koliko su ljudi u stanju da obavljaju svakodnevne zadatke (kao što je oblačenje i slično), kao i u tome kako su ocenili svoj kvalitet života u odnosu na svoje mentalno zdravlje. Nijedna grupa nije prijavila nikakve ozbiljne sporedne efekte.
Koliko je istraživanje pouzdano?
Ovo istraživanje predstavlja nasumično kontrolisano ispitivanje, što je najbolji tip studija za pronalaženje efekata različitih terapija. Međutim, studija je bila manja nego što su naučnici planirali, što rezultate može učiniti manje pouzdanim. Potrebno je više studija, veći broj ispitanika, da potvrde ove rezultate, kao i da se brzo hodanje uporedi s drugim vrstama vežbanja posle moždanog udara.
Šta to znači za nas?
Šetanje ne zahteva posebnu opremu i obuku, što ga čini privlačnim vežbanjem za mnoge osobe. Ako ste imali moždani udar i želite da pokušate s brzim hodanjem kao vidom vežbanja, dobra je ideja da najpre porazgovarate s vašim lekarom o tome. On vam može dati savet kako da počnete bezbedno da vežbate. U studiji, ljudi iz grupe koja je šetala prvobitno su bili pod nadzorom instruktora, a nakon toga su imali prijatelje ili članove porodice koji su ih pratili sve dok im nije postalo prijatno da šetaju sami.
Ovo je još jedan dokaz da umerene fizičke aktivnosti doprinose ne samo očuvanju zdravlja nego i rehabilitaciji nakon mnogih bolesti.

Ostavite komentar

Ostavite komentar