Buka utiče na srce

Rezultati jedne skorašnje studije pokazuju da čak i mala buka koja ispunjava svakodnevni život, od zvonjave mobilnog telefona i razgovora koji sledi, može imati kratkoročne efekte na funkciju srca.
U studiji u kojoj je učestvovalo 110 odraslih osoba opremljenih prenosnim monitorima srca, istraživači su otkrili da otkucaji srca imaju tendenciju da se povećaju kada je osoba izložena povećanju buke, čak i kada je jačina manja od 65 decibela. To je otprilike glasno kao normalan razgovor ili smeh.
Takođe je zabeležen i negativan uticaj na "varijabilnost" rada srca, odnosno mere prilagođavanja srca na ono što se dešava oko nas. Što veća varijabilnost u intervalu između otkucaja srca, to bolje. Kada su ljudi opušteni, ovaj prostor između otkucaja srca obično je malo duži kada izdišu, a kraći kada udišu vazduh.
Međutim, kada su ljudi pod stresom, neke od tih prirodnih varijacija nestaju, a istraživanja su povezala manju varijabilnost otkucaja srca sa povećanim rizikom od srčanog udara.
Znači li sve ovo da treba da nosimo čepiće za uši kako bismo zaštitili srce? Stručnjaci kažu verovatno ne.
„Za prosečnu osobu, efekti svakodnevne buke na funkciju srca mogu biti veoma mali“, kaže Šarlota Erikson, istraživač sa Instituta Karolinska u Stokholmu, Švedska, koja nije učestvovala u istraživanju. „Ali, pošto smo svi izloženi buci, čak i mali efekat na zdravlje srca može da bude važan na širokom nivou populacije“, dodaje Erikson, koja je proučavala efekte glasnog saobraćaja na krvni pritisak i rad srca kod ljudi.
„Istraživanja su dosledno pronašla vezu između radnih mesta izloženih velikoj buci i povećanog rizika od srčanih oboljenja“, kaže dr Venki Gan, istraživač sa Fejnstejn Instituta za medicinska istraživanja u Sjedinjenim Državama.
„Dokazi su nejasni kada je u pitanju buka iz zajednice, kao što su zvuci iz saobraćaja“, kaže Gan, čija su istraživanja utvrdila vezu. On kaže da rezultati mogu biti nejasni, jer je teško da se iskoreni efekat buke iz zajednice na pojedinca. Na primer, možete živeti u bučnom delu velikog grada, ali imati dobre, zvučno izolovane prozore.
„Zanimljivo je to što izgleda da niži nivo buke suzbija aktivnost parasimpatikusa nervnog sistema koji se ponaša kao "kočnica", smanjujući puls srca i opuštajući krvne sudove“, kaže Erikson.
Sa druge strane, glasnija buka izgleda da unapređuje simpatikus nervnog sistema, odnosno grane koja pojačava rad srca, sužava krvne sudove.
„Vrednost nalaza jeste to što oni ukazuju na biološki razlog povezanosti buke sa srčanim efektima rada srca“, kaže Aleksandra Šnajder, jedan od istraživača sa Instituta za epidemiologiju u Minhenu u Nemačkoj, koja je učestvovala u istraživanju.
"Naš glavni fokus je bio da pronađemo mogući mehanizam koji može biti odgovoran za efekte na zdravlje koji su primećeni u drugim istraživanjima,“ kaže ona i naglašava da studija nije osmišljena da ponudi savete ljudima o tome koliko buke je "loše" za njihova srca.
„Veliko je pitanje da li kratkoročni efekti buke, koji se ponavljaju tokom vremena, na kraju utiču na zdravlje srca, a naročito na ljude koji već imaju hronična stanja bolesti.
Napomene
Iako je studija povezala izloženost povećanoj buci sa porastom srčanog ritma, ona nije uspostavila uzročno-posledičnu vezu.
I ovo istraživanje je pokazalo da izlaganje organizma buci šteti mnogim organima, pa i srcu. Buka koja šteti zdravlju može biti jaka, povremeno jaka ili manja, a dužeg trajanja.
Zato se u razvijenim zemljama ljudi štite od buke na razne načine: izolacija naselja od saobraćajne buke sa aerodroma, autoputa ili železnice, zvučna izolacija zgrada, zaštita od buke na radnim mestima…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.