Ćelavost i rak prostate

Lekari još uvek ne mogu naći stvarni uzrok raka prostate, ali navode faktore rizika koji razvoj ovog raka čine verovatnijim. Ukoliko neko ima poseban faktor rizika, to, naravno, ne znači da će dobiti rak prostate, već da postoji veća verovatnoća da će ga dobiti nego neko ko nema takav faktor rizika.

Foto: Ben_Kerckx/Pixabay.com

Foto: Ben_Kerckx/Pixabay.com

Faktori rizika

Faktori rizika za rak prostate veći su kod starijih osoba, osoba crne puti i osoba koje imaju bliskog rođaka koji je imao rak prostate.

Nedavno su vršena istraživanja o tome da li postoji veza između ćelavosti i raka prostate. Ćelavost, naime, može biti povezana sa promenama u muškim hormonima koji mogu imati ulogu u rastu raka prostate. Bilo je i ranije studija koje su tražile vezu između ćelavosti i raka prostate, ali do sada nije bilo jasnih odgovora.

U ovoj studiji istraživači su analizirali vezu između različitih vrsta ćelavosti i šansi za „dobijanje“ raka prostate, odnosno „agresivnog“ raka.

Kako je nova studija sprovedena?

Studijom je obuhvaćeno oko 40.000 muškaraca u Americi, starosti od 55 do 74 godine, koji su bili zdravi na početku studije.

Svi muškarci su bili zamoljeni da odgovore na pitanje da li su imali gubitak kose kada su imali 45 godina starosti.

Korišćena je skala od 5 faza za merenje gubitka kose:

1. Nema ćelavosti

2. Delimična frontalna ćelavost (mali gubitak kose)

3. Frontalna ćelavost plus blaga „Vertek ćelavost“ (manji gubitak kose i mala ćelavosg na vrhu glave)

4. Frontalna ćelavost plus umerena „Vertek ćelavost“ (gubitak kose na prednjem delu glave i velika ćelavost na vrhu glave)

5. Frontalna ćelavost plus ozbiljna „Vertek ćelavost“ (bez dlake na čelu, sa strane ili na temenu)

Istraživači su zatim uporedili kod koliko se ljudi razvio rak prostate, uključujući „agresivni“ rak prostate, tokom perioda od oko tri godine.

Šta kažu rezultati?

Sve u svemu, kod oko 3% muškaraca razvio se rak prostate tokom trajanja studije. Od ljudi kod kojih se razvio rak prostate, kod oko polovine se razvio „agresivni“ (brzorastući) rak.

Muškarci starosti oko 45 godina sa različitim tipovima ćelavosti češće su imali rak prostate od muškaraca koji nisu bili ćelavi.

Muškarci koji su imali veći stepen ćelavosti (4. i 5. grupa) imali su veću sklonost ka brzorastućem tipu raka prostate.

Koliko je pouzdano istraživanje?

Rezultati su preuzeti iz velike studije koja je dala dosta korisnih informacija o raku prostate.

Uprkos ovim rezultatima, ostalo je dosta nedorečenosti, što može uticati na konačne rezultate:

  • Većina muškaraca u studiji bila je bele rase, tako da se zaključci ne mogu primeniti na sve ljude.
  • Rak prostate može da potraje mnogo godina i da se sporo i dugo razvija, a muškarci u ovoj studiji praćeni su samo oko tri godine.
  • Prosečna starost muškaraca u studiji bila je oko 72 godine, što znači da su se pitanja odnosila na gubitak kose skoro 30 godina pre toga – moguće je da pamćenje ispitanika nije baš najpouzdaniji izvor podataka o stepenu ćelavosti.

Šta to znači za nas?

Ova studija sugeriše da možda postoji veza između određenog obrasca ćelavosti i brzorastućih vrsta raka prostate, odnosno povezanost nivoa hormona sa opadanjem kose i rakom prostate.

Ako više istraživanja podrži ovaj nalaz, dobijene informacije mogu otvoriti nove načine za otkrivanje uzroka raka prostate, rano otkrivanje prvih simptoma raka i uspešno lečenje ove bolesti.

Ostavite komentar

Ostavite komentar