Da li se može sprečiti pojava raka?

Danas imamo mogućnost da se informišemo preko različitih medija o veoma „efikasnim“ sredstvima koja nas „štite“ od pojave karcinoma na različite načine, ali uglavnom zahvaljujući svom veoma „jedinstvenom“ sastavu.

Foto: Flachovatereza/Pixabay.com

Foto: Flachovatereza/Pixabay.com

Na tržištu se nalaze: sirupi, kapsule, sokovi, koštice od voća koje treba uzimati prema kilogramima telesne težine, čajevi, praškovi i slično. Reklame za sva sredstva su obećavajuće, ali bez podataka o urađenim studijama, već samo o podatku da je neka od zdravstvenih ustanova preporučila upotrebu. Ako takav podatak stoji, on nema značaja, niti se na osnovu njega može garantovati uspeh.

Zapadna medicina je medicina zasnovana na dokazima. To znači da je svaka preporuka za lek ili sredstvo za lečenje zasnovana na prethodno dobro dokumentovanom ispitivanju, prvo i pre svega na eksperimentalnim životinjama, a nakon toga na čoveku, i to prvo na dobrovoljcima, a onda na široj populaciji.

U vremenu u kojem živimo, zahvaljujući razvoju nauke i tehnologije, znamo da je za rast, razvoj i funkciju ćelija u našem organizmu neophodan veliki broj tzv. signala i prenosilaca signala koji učestvuju u lučenju mnogobrojnih hormona (finih molekula) koji su odgovorni za besprekorno funkcionisanje miliona ćelija u organizmu kao jedne celine.

Brojni istraživači uložili su svoje živote i do sada su uložena ogromna materijalna sredstva da bi se napravio pomak u ispitivanju uzroka nastanka maligniteta (nekontrolisanog rasta ćelija u nekom organu ili na njegovoj površini). Za sada su ispitivanja ukazala na to da promene stila i načina života mogu uticati na sprečavanje pojave nekih maligniteta.

Tako je, na primer, dokazano da pušenje izaziva karcinom pluća i učinjeni su napori na zabrani konsumiranja cigareta, što je smanjilo učestalost pojave ovog karcinoma. Karcinom grlića materice kod žena posledica je virusne infekcije, a saniranje ove infekcije smanjilo je učestalost ove bolesti.

Stalna obaveštenja o jačini UV zračenja i ograničavanje vremena sunčanja od 10:00 pre podne do 16:00 po podne, smanjila su učestalost karcinoma kože. Saznanje da mala izraslina u lumenu debelog creva može da se pretvori u zloćudni tumor, dovelo je do toga da rano uklanjanje i stalne kontrole smanjuju učestalost karcinoma debelog creva. Gojaznost sobom nosi i sklonost ka nastanku karcinoma dojke i sluzokože materice kod žena, a kod muškaraca karcinoma prostate i debelog creva, što ne znači da se ove bolesti ne mogu javiti i kod mršavih osoba. Hepatitis C stvara sklonost ka nastanku karcinoma jetre, a korišćenje većih količina dimljenog mesa sklonost ka nastanku karcinom želuca.

Na pojavu karcinoma utiču naše nasledne osobine (podaci da u bližoj porodici ima karcinoma – kao što nasleđujemo boju očiju, tako nasleđujemo i sklonost ka određenim bolestima), rasna pripadnost (češći određeni tipovi karcinoma u jednoj rasnoj populaciji), životno doba i štetni faktori okoline (zračenje, hemijske supstance), kao i loše životne navike.

Redovne kontrole i rano otkrivanje karcinoma danas su izlečenje za najveći broj karcinoma. Za sada nema pouzdanog sredstva za prevenciju, sem što treba izbegavati sve ono za šta postoje više ili manje pouzdani dokazi da može uticati na malignu promenu ćelija.

Ostavite komentar

Ostavite komentar