Dijabetes se javlja i u trudnoći

Oko pola miliona ljudi u Srbiji ima dijagnozu šećerne bolesti a procenjuje se da barem još 250.000 građana ima ovu bolest, a da to i ne zna. Dijabetes je hronični poremećaj metabolizma glukoze, koji dovodi do poremećaja metabolizma masti i proteina. I trudnice mogu da imaju dijabetes, i to u dva oblika: hronični, s kojim ulaze u trudnoću, i gestacioni, koji se javlja u drugom stanju. Veoma je važno da se bolest otkrije na vreme i da trudnica dobije odgovarajuću terapiju.

Foto: Stevepb/Pixabay.com

Foto: Stevepb/Pixabay.com

Prema rečima prof. dr Miroslave Gojnić-Dugalić, načelnice Odeljenja patologije trudnoće Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, pojava dijabetesa u trudnoći se udvostručila u poslednjih 15 godina. Kod majki koje imaju gestacioni dijabetes, nadovezuju se i povećana telesna masa, sklonost ka nastanku tromboze, pojava povišenog krvnog pritiska. Kod ploda, ukoliko se bolest ne prati i ne otkrije na vreme, može da se očekuje ne samo veća telesna masa, već se ni organi (srce, mozak, oči…) ne razvijaju onoliko kvalitetno koliko bi to genetski kapacitet koji nosi od roditelja mogao da omogući. Takva deca, pojašnjava sagovornica, kasnije imaju veću gojaznost, povećan krvni pritisak, probleme s vidom, a posledično i psihosocijalne i emotivne probleme.

– Naša ustanova, u saradnji s Klinikom za bolesti metabolizma i endokrine poremećaje, sprovodi najsavremenije svetske trendove kontrole i održavanja zdravlja žena u trudnoći. Lečenje se sprovodi po svim savremenim standardima i u skladu s trendovima Ministarstva zdravlja. Važno je na vreme otkriti promene koje ukazuju na opasnost od nastanka ili postojanja dijabetesa. Oboljenje se sprečava u velikom broju slučajeva kod majki, a kod dece se dobrim nadzorom nad takvom trudnoćom sprečavaju one komplikacije koje bi inače ostavile trag u kasnijem razvoju, njihovom detinjstvu, kao i u odraslom dobu – pojašnjava dr Gojnić-Dugalić i dodaje da se takav pristup trudnoći generalno, ne samo kod gestacionog dijabetesa, naziva „fetalno programiranje” i da je trend Svetske zdravstvene organizacije. Prošle godine je Svetska organizacija ginekologa dala najsavremenije sugestije za rano otkrivanje dijabetesa, koje se sprovode u rutinskoj praksi rada GAK KCS-a.

Sve trudnice koje imaju rizičnu trudnoću, gde se ubraja genetika, rođenje prethodnog deteta koje je imalo više od četiri kilograma, postojanje sve frekventnijeg problema policističnih jajnika, povećanje telesne mase, kao i dosta drugih faktora rizika, prolaze testove koji nisu invazivni i ne zahtevaju velike ekonomske troškove, ali zato doprinose zdravlju i majke i deteta.

– Nekada se klasični simptomi dijabetesa ne mogu manifestovati u trudnoći. Ako se, ipak, jave suva usta, potreba za velikom količinom vode ili hrane, noćna ustajanja i pražnjenje bešike, ni tada nije kasno odreagovati, ali žena što pre mora da se javi lekaru, kako posle trudnoće ne bi bila vezana za primenu insulina. Poštuje se savet Ministarstva zdravlja za pridržavanjem protokola, kao i za individualni pristup svakoj pacijentkinji – ističe sagovornica.

Naglašava da je potrebno probuditi svest trudnice i njene porodice, da je pomoć koju dobija dostupna u okviru rutinske medicinske zaštite.

– Ukoliko neka trudnica ima veliki problem s dijabetesom, savetujemo se sa stručnjacima Interne Be klinike i timom stručnjaka akademika prof. dr Nebojše Lalića. Smanjujemo komplikacije koje u gestacionom dijabetesu mogu biti očekivane i u toku trudnoće i u samom porođaju. Kod trudnica koje inače imaju dijabetes, sprečavamo komplikacije zdravstvenog stanja majki, promene na bubrezima, očnom dnu, krvnim sudovima. Sad je trudnoća moguća i kod žena koje imaju teže forme dijabetesa, gde medicina ranije nije mogla da obezbedi rađanje zdravog potomstva. U takvim stanjima savetuje se najpre provera zdravlja žene, pa tek onda da se planira trudnoća – naglašava dr Gojnić-Dugalić.

U takvim trudnoćama, kaže ona, deca su obično nešto manja, ali ako se prati cirkulacija krvi i hranjivih materija i kiseonika, ne dozvoljava se ugroženost ploda koja bi ostavila neke komplikacije. Smanjuje se pojava autizama, cerebralne paralize, neurološke bolesti i predispozicija za oboljenja srca i krvnih sudova. U ovakvim stanjima, kao i u svakoj trudnoći, edukacija i saveti ne daju se samo trudnici već i njenom partneru. Tako se lakše prate saveti i terapija, adaptira ishrana, sprovodi fizička aktivnost, ali i omogućava savetovanje u oblasti seksologije, kao dela normalnog funkcionisanja bračnog para.

(Danijela Davidov-Kesar, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar