Hiperaktivnost i poremećaj pažnje kod dece

Hiperaktivnost i deficit pažnje je stanje koje decu lišava sposobnosti da se fokusiraju. Deca sa ovim problemom su nemirna i sve im lako odvlači pažnju. To im otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti, kao što je slušanje učitelja ili izrada domaćeg zadatka. Nedavna studija sprovedena u SAD ustanovila je da čak 11% dece školskog uzrasta ima dijagnostikovan ovaj poremećaj.

Foto: Calliecmm0/Pixabay.com

Foto: Calliecmm0/Pixabay.com

Najčešći simptomi

Nepažnja

Glavni simptom ovog poremećaja je nemogućnost obraćanja pažnje. Deca mogu imati problema sa slušanjem osobe koja im se obraća, praćenjem uputstava, završavanjem obaveza, odnosno vođenjem evidencije o ličnim stvarima. Ova deca često sanjare i prave nepažljive greške. Deca sa ovim poremećajem izbegavaju aktivnosti koje zahtevaju koncentraciju ili bi im mogle biti dosadne.

Hiperaktivnost

Druga komponenta poremećaja je nemogućnost dece da sede mirno. Deca mogu konstantno da trče i penju se na razne predmete, čak i u zatvorenom prostoru. Kada su u sedećem položaju, imaju običaj da se vrpolje ili cupkaju. Neka deca sa ovim poremećajem preterano pričaju i teško im je da se tiho igraju.

Impulsivnost

Treći simptom je impulsivnost, odnosno preskakanje reda, prekidanje drugih dok govore ili blebetanje odgovora pre nego što nastavnik završi pitanje. Ovaj aspekt otežava deci da sačekaju svoj red, kao i da razmisle pre nego što deluju.

Uticaj na svakodnevni život

Bez lečenja, poremećaj hiperaktivnosti i deficita pažnje može uticati na socijalni i akademski razvoj deteta. Česta nemogućnost fokusiranja dovodi do lošeg rada u školi. Deca koja upadaju u reč ili ne čekaju na svoj red mogu imati problema sa stvaranjem i održavanjem prijateljstava. Ovi neuspesi mogu dovesti do niskog samopoštovanja i rizičnog ponašanja. Poremećaj takođe povećava rizik od depresije u detinjstvu i anksioznih poremećaja.

Uzroci

Deca sa ovim poremećajem imaju manje aktivnosti u oblastima mozga koje kontrolišu pažnju. Ona takođe mogu imati neravnotežu u hemikalijama mozga – neurotransmiterima. Nejasno je šta je uzrok ove nepravilnosti, ali mnogi stručnjaci veruju da u pitanju genetika.

Dijagnostikovanje poremećaja

Ne postoje laboratorijski testovi za otkrivanje poremećaja hiperaktivnosti i deficita pažnje. Umesto toga, lekari se oslanjaju na pitanja i odgovore pacijenata, opis problema ponašanja dece i procenu nastavnika ili učitelja u školi. Sa ovim poremećajima, dete mora pokazivati neku kombinaciju nepažnje, hiperaktivnosti i impulsivnosti koja nije u skladu sa njegovim uzrastom u periodu od najmanje šest meseci. Simptomi bi morali da se pojave do 12. godine.

Vrste poremećaja

Postoje tri vrste poremećaja. Kombinovana vrsta je najčešća i važi za decu koja pokazuju nepažnju, hiperaktivnost i impulsivnost. Deca sa vrstom koja obuhvata hiperaktivnost i impulsivnost uvek su nemirna i ne mogu da kontrolišu svoje nagone. Vrsta sa nepažnjom, ranije nazvana poremećajem nedostatka pažnje, u stvari podrazumeva decu koja imaju problem sa fokusiranjem. Međutim, ova deca nisu preterano aktivna i obično ne ometaju rad u školi.

Izgledi za decu sa poremećajem hiperaktivnosti i deficita pažnje

Uz terapiju, većina dece će poboljšati svoje simptome. Njihovo stanje trebalo bi redovno da se prati. Iako mnoga deca prerastu ovaj problem, više od polovine nastavi da doživljava simptome i kada dostigne zrelost.

Ostavite komentar

Ostavite komentar