I neznatno visok krvni pritisak je rizičan

Foto: Nemo/Pixabay.com

Foto: Nemo/Pixabay.com

Visok krvni pritisak dugo je označavan kao faktor rizika za nastanak moždanog udara, ali nova analiza ukazuje na to da čak i neznatno povišen krvni pritisak povećava šanse za moždani udar.

Istraživači su analizirali podatke studija koje su obradile oko 760.000 učesnika tokom 36 godina. Istraživači su otkrili da ljudi sa prehipertenzijom (neznatno viši pritisak nego što je optimalan, a nije zvanično definisan kao visok krvni pritisak) imaju 66% veće šanse da dožive moždani udar od osoba sa normalnim krvnim pritiskom.

„Ova ciljana analiza potvrđuje dokaze mnogih studija, a ja mislim da upozorava lekare i javnost na to da je za smanjenje rizika od moždanog udara važna češća kontrola visine krvnog pritiska,“ rekao je dr Ralf Sako, neurolog na Univerzitetu u Majamiju, koji nije učestvovao u istraživanju. „Nalazi potvrđuju da čak i blago i umereno povišen krvni pritisak predstavlja rizik po zdravlje.“

Prema rezultatima Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, moždani udar je vodeći ubica u SAD sa oko 130.000 smrtnih slučajeva godišnje. Najčešći uzrk moždanog udara izaziva ugrušak koji zaustavi krv i protok kiseonika u nekim delovima mozga. Visok krvni pritisak, definisan kao 140/90 mm živinog stuba ili viši, ima svaki treći odrasli Amerikanac.

Kineski istraživači sa Medicinskog univerziteta u Guangdžou anilizirali su 19 odvojenih studija o riziku za moždani udar kod pacijenata sa prehipertenzijom. Pacijente su podelili u dve grupe: pritisak između 140/90 i 130/85 i oko optimalnog nivoa, 120/80 mm živinog stuba.

Rezultati i preporuke

Skoro 20% moždanih udara imali su pacijenti sa „umereno višim“ krvnim pritiskom. Osobe sa visokim pritiskom imaju 95% veće šanse da dobiju šlog od osoba sa normalnim krvnim pritiskom. Sa druge strane, ispitanici sa malo povišenim pritiskom imali su 44% veći rizik.

Rezultati su bili isti i kada su uzimani u obzir drugi faktori rizika za moždani udar, kao što su visok nivo hloesterola, diajbetes i pušenje.

„Poenta svega: i ako je vaš krvni pritisak normalan, treba da vodite računa o njemu i kontrolišete ga redovno shodno svojim godinama“, rekao je dr Džon Volpi, neurolog u jednoj bolnici u Hjustonu u Teksasu, koji nije učestvovao u istraživanju: „Ako vidite da se pritisak postepeno povećava, obratite se lekaru kako biste preduzeli mere da ga održavate u optimalnim granicama.“

Dr Sako je izjavio da su novi nalazi posebno važni u svetlu nedavnih preporuka da je za osobe starije od 60 godina (bez dijabetesa ili hroničnog oboljenja bubrega) „dobar“ pritisak od 140/90 – 150/90 ili manji. Smernice su objavljene u decembru 2013. godine u časopisu „Američkog medicinskog udruženja“.

„Mislim da je ovo područje kontroverze“, rekao je dr Sako, potpredsednik Američke akademije za neurologiju i bivši predsednik Američkog udruženja za srce. „Moje kolege i ja smatramo da je za osobe starije od 60 godina bolje da imaju niži pritisak od preporučenog (140/90 mm).“

Doktori Sako i Volpi složili su se da osobe sa naslednim faktorima rizika i starosnim predispozicijama za povišeni nivo krvnog pritiska, pažljivim izborom životnog stila mogu držati nivo krvnog pritiska pod kontrolom.

„Smanjenje telesne težine, umereno bavljenje fizičkim aktivnostima i smanjenje potrošnje natrijuma (soli) – tri su ključna elementa za smanjenje krvnog pritiska ako ste u prehipertenzijalnom opsegu“, rekao je Sako. „Ako time ne možete da kontroliše pritisak dovoljno dobro, moraćete da koristite lekove. Postoje brojni odlični lekovi za održavanje krvnog pritiska, ali važno je da se korišćenje lekova uskladi sa promenama načina života.“

Napominjemo da sada postoje razni lekovi i kombinacije lekova za snižavanje i održavanje krvnog pritiska, ali da njihovo korišćenje ne treba vršiti samoincijativno i povremeno, već je lekar (internista ili kardiolog) taj koji će vam odrediti terapiju.

Studija je objavljena na internetu i u štampanom izdanju časopisa „Neurology“.

Ostavite komentar

Ostavite komentar