Kad dečje bolesti napadnu odrasle

Zauške, varičele, rubeola, morbile i šarlah spadaju u red infektivnih bolesti koje se uglavnom javljaju u dečjem uzrastu. Ponekad se, međutim, ove bolesti sa dece prenesu na odrasle u zrelom dobu.

Ukoliko odrasli nisu „preležali“ u detinjstvu dečje bolesti, onda su u „starim danima“ posledice daleko veće, a u nekim slučajevima je neophodno i bolničko lečenje. Zarazne bolesti mogu, dakle, da izazovu ozbiljne komplikacije kod odraslih osoba.

Foto: Hans/Pixabay.com

Foto: Hans/Pixabay.com

Kada se beba rodi, ona se susreće sa velikim brojem mikroorganizama i potrebno je vreme da se organizam na njih navikne. U početku, bebi otpornost daju antitela majke koja je čuvaju do kraja prve godine.

Posle prve godine, dečji organizam se „upoznaje“ sa pojedinim mikroorganizmima, adaptira na njih i stiče imunitet. Ponekad kod dece infekcije prolaze bez većih problema, pa čak i bez vidljivih simptoma bolesti, i ostavljaju imunološku zaštitu.

Šta obično mislimo kad kažemo „dečje bolesti“?

Najčešće se kod dece javaljaju oboljenja koja se manifestuju osipnom groznicom, a to su male boginje ili morbile, varičele ili ovčije boginje, zauške, rubeola, a ponekad i šarlah.

Simptomi se javljaju do dve nedelje nakon infekcije – to je period inkubacije. Kada dete takvu infekciju dobije, a ima slab imunitet, potrebno je izvesno vreme da se organizam sa bolešću izbori. Da bi se stvorila antitela, treba da prođe od 10 do 15 dana i sve to vreme, i nedelju dana kasnije (ukupno 21 dan) dete je zarazno, može preneti bolest drugima. Za to vreme je neophodno mirovanje dok se organizam sam ne izbori. Infekcija može da se javi i kod vakcinisane dece, ali se bolest skoro ne ispoljava.

Najčešće dečje infektivne bolesti prolaze spontano i ne ostavljaju posledice – po decu.

Odrasle osobe i dečje bolesti

Odrasli imaju teže forme bolesti od istih infekcija. Za nastanak i razvoj svake infektivne bolesti najvažniji su uzrok i efikasnost imunog sistema. Blaže forme kod dece javljaju se jer mališani slabije primaju infekcije, dok su kod odraslih receptori osetljiviji, kao i jačina imuno-sistema, pa organizam burnije reaguje. Dečje bolesti kod odraslih ispoljavaju se povišenom temperaturom, malaksalošću i osipom, izuzev zaušaka. Kada se osip javi, traje od 7 do 10 dana.

Rubeola

Rubeola je osipna groznica koju izaziva virus koji se sa osobe na osobu prenosi disajnim organima ili kapljičnim putem. Prepoznaje se po osipu (ružičaste boje) u nivou, ili iznad površine kože, prečnika oko dva do tri milimetra, i to na koži tela i lica.

Pored osipa, dolazi i do uvećanja limfnih žlezda u predelu vrata. Osip kod rubeole traje dan ili dva, ali limfne žlezde ostaju uvećane i nekoliko nedelja. Na rubeolu može da ukaže povišena temperatura, bolovi u mišićima i zglobovima.

Kod trudnica je infekcija virusom rubeole (ukoliko nisu bolovale u detinjstvu) vrlo opasna, jer dovodi do oštećenja ploda. Ako se tako nešto dogodi, u prva tri meseca može doći do prevremenog porođaja ili plod mora da se odstrani. Zato su nekad roditelji i insistirali da im se ženska deca namerno zaraze i preleže rubeolu.

Lečenje rubeole zahteva samo lekove protiv povišene temperature i ispijanje dosta tečnosti.

Zauške

Zauške izaziva virus koji se prenosi respiratornim putem sa inkubacijom od 21 dan. Bolest se ispoljava povišenom temperaturom, malaksalošću i otokom pljuvačnih žlezda, iza ušiju.

Lečenje je obavezno simptomatsko, sa mirovanjem i unošenjem velikih količina tečnosti. Primarna manifestacija bolesti pri komplikacijama može da se ispolji i u vidu zapaljenja moždanih ovojnica, srca, pluća, pankreasa, testisa, jajnika.

Zauške takođe izazivaju velike komplikacije kod odraslih, a podjednako loše utiču na oba pola i mogu da dovedu do neplodnosti. Kod muškaraca zauške mogu da izazovu oticanje testisa, a u nekim slučajevima i sterilitet.

Morbile ili male boginje

Male boginje spadaju u grupu zaraznih bolesti i njih karakterišu osip na koži, crvenilo i povišena temperatura.

Morbile izaziva virus morbila, koji se prenosi kapljičnim putem, a inkubacija traje dve nedelje. Za morbile je karakteristična izuzetno visoka temperatura, nekada čak i do 40 stepeni. Promene se najpre dešavaju na usnoj duplji, gde se na sluzokoži javljaju beličaste naslage. Posle toga, javlja se osip prvo na licu, a zatim iza ušiju, po vratu i trupu. Osip se javlja u nivou i iznad površine kože.

Moguće komplikacije su zapaljenja uha, sinusa, pluća. Bakterijske komplikacije praćene su skokom telesne temperature, a dolazi i do povećanja broja leukocita, kao i do povećanja sedimentacije.

Ukoliko se deca zaraze boginjama, postoje šanse da će ih i roditelji dobiti. Lekari upozoravaju da osip na koži mora da se proverava, jer odrasli ponekad pomisle da je u pitanju alergijska rekacija, a u stvari su zaraženi boginjama. Male boginje kod odraslih bolesnika mogu dovestim do povećane vrednosti transeminaza, odn. problema s jetrom.

Dok kod dece boginje uglavnom prođu sa blažim simptomima, kod odraslih boginje prati visoka temperatura, veće promene na koži, a mogu da se jave i bakterijske komplikacije.

Za odrasle osobe sa morbilama karakterističan je i plačni izgled lica sa konjunktivitisom i zapaljenjskim promenama na disajnim putevima u vidu crvenila, koje prati kašalj.

Lečenje obolele dece i odraslih obično je simptomatsko, daju se antipiretici i savetuje mirovanje. Uzimanje dovoljne količine tečnosti takođe je važno. U slučaju bakterijske komplikacije, daju se antibiotici. Nekada, ali izuzetno retko, kod odraslih bolest za posledicu može da ima i postinfektivni encefalitis, odnosno zapaljenje mozga.

Da biste bili sigurni da se radi o komplikacijama, neophodno je uraditi rendgenski pregled bolešću zahvaćenih organa. Tada je neophodno ozbiljno lečenje.

Varičele ili ovčije boginje

Varičele izaziva virus zoster, prenosi se kapljičnim putem i ima inkubaciju oko dve nedelje, posle čega se javlja osip i temperatura. Osip se prvo javlja na koži trupa, a kasnije i na drugim delovima tela. U početku je u nivou kože, a kasnije izlazi iznad površine, posle čega prelazi u plikove. Javlja se u naletima, što znači da na telu obolelog mogu da se registruju sve forme, od vezikula do krasta. Kraste se javljaju na kraju, posle 4-5 dana otpadaju, ne ostavljajući ožiljke (ako ih ne „kidamo“).

Treba naglasiti da je bolesnik zarazan sve dok izbijaju novi plikovi i tada je potrebna izolacija. Virus varičele može u organizmu da napadne i senzitivne ganglije nervnog sistema, pa se posle izvesnog vremena ispoljava promena na određenim delovima kože, poznata kao herpes zoster. Nekada zahvata i veće površine kože, a ova promena je praćena izuzetno jakim bolovima.

Ovčije boginja izazivaju loše zdravstveno stanje kod odraslih, pa je u nekim slučajevima neophodno bolničko lečenje. Komplikacije koje izaziva varičela dovode do teške upale pluća, upale mozga ili bolova u zglobovima.

Vakcinacija protiv ove bolesti preporučuje se ženama koje planiraju trudnoću, a nisu preležale ovčije boginje. Ukoliko trudnica dobije varčelu u trudnoći, može da dobije tešku upalu pluća, koja loše utiče na bebu. Ukoliko trudnica dobije varičelu pred kraj trudnoće, postoje šanse da dete kad se rodi ima ovčije boginje.

I ovde se preporučuje lečenje antipireticima i uzimanja velikih količina tečnosti, kao i mirovanje. Dozvoljeno je tuširanje bez brisanja. Koža treba da se tapka peškirom koji nije grub, kako se plikovi ili kraste ne bi ogulili. Mogu da se koriste različiti puderi ili alkalni rastvori, koji prisutne plikove ubrzano suše i „pretvaraju“ u kraste.

Važno je naglasiti da odrasli bilo koju od ovih bolesti ne treba da ignorišu. Odlazak lekaru zbog mogućih komplikacija zaista je neophodan.

Šarlah

Šarlah je ranije bila opasna zarazna bolest praćena visokom temperaturom, anginom i karakterističnim crvenim osipom, na kraju, perutanjem. Šarlah se javlja obično u vidu epidemija. Najosetljivija su školska deca, ali su jako osetljiva i deca od 2 do 5 godina. Odrasle osobe lakše podnose šarlah. Više ga ima u jesen i s proleća nego preko leta i zimi.

Smatra se da je uzročnik šarlaha jedna vrsta streptokoka, koja se nalazi u ždrelu šarlahnih bolesnika. Odatle se prilikom kašlja ili govora u vidu sitnih kapljica prenosi na zdrave osobe. Bolesno dete je zarazno i pre nego što se pojave prvi znaci bolesti, a zarazno je često i dugo posle preležane bolesti. Najčešće se šarlah prenosi neposredno, dodirom, sa jednog deteta na drugo. Može se preneti i preko predmeta kojima se služio oboleli. Ranije se mislilo da se bolest prenosi najviše perutanjem.

Prvi znaci se javljaju 4 do 5 dana po ulasku klica u organizam. Dotle zdravo dete dobije bolove u ždrelu sa visokom temperaturom. Često bolesnik povraća i bunca. Ako mu pogledamo u grlo, videćemo da su krajnici jako crveni, otečeni i posuti prljavim. tačkastim mrljama. Crvenilo ubrzo zahvata i okolnu sluzokožu na resici i nepcima.

Nekoliko sati kasnije, po telu se pojavi sitan, tačkast crven osip. Osip počinje po trbuhu, u preponama, ispod pazuha i postepeno se širi ka licu, stopalima i šakama. Izbijanje osipa traje obično dva dana.

Dva do tri dana po izbijanju osipa bolest počinje da popušta. Temperatura se postepeno spušta na normalnu, bolovi u ždrelu prođu, a koža počinje da se peruta. Sluzokoža jezika pocrveni i ima izgled maline. Perutanje počinje oko petnaestog dana i traje ponekad do 30 dana (zbog toga je ranije i propisivana izolacija od 40 dana). Sa dlanova i tabana otpada pokožica u širokim parčićima.

Šarlah je i zbog svojih komplikacija teška i opasna bolest. On pokatkad izaziva gnojavu anginu, reumatizam zglobova, oboljenje srca i srčane maramice ili razna krvarenja, ali najčešće i najteže komplikacije šarlaha jesu: otok žlezda na vratu, zapaljenje srednjeg uva i zapaljenje bubrega.

Lečenje šarlaha u novije vreme veoma je olakšano upotrebom seruma, sulfamidnih preparata i penicilina i malo je komplikacija. Kod lakih oblika bolesti može se davati jedan od ovih lekova, a kod težih oblika treba davati lekove kombinovano. Način davanja lekova treba da propiše lekar.

Šarlahni bolesnik mora da leži, treba ga izdvojiti u zasebnu, čistu, umereno toplu i dobro provetrenu sobu. Pored uzimanja lekova, važno je vršiti povremenu dezinfekciju ždrela i grla. Dezinfekcija ždrela vrši se grgorenjem slabim rastvorom kalijum-hipermangana i kapima za nos – tako smanjujemo mogućnost pojave kompikacije, a i mogućnost za prenošenje bolesti.

Ishrana bolesnika mora biti dijetalna. On sme da uzima mleko, kompote, voćne sokove, limunadu, razne čajeve. Ovakvu dijetu treba držati i posle pada temperature, jer nepodesna ishrana može da olakša pojavu zapaljenja bubrega. Po padu temperature, tečnoj hrani se može dodati razno povrće, krompir, griz i pirinač.

Šarlahna oboljenja podležu obaveznom prijavljivanju. Đaci oboleli od šarlaha ne smeju da idu u školu 40 dana od pojave znakova bolesti. U školu ne smeju da idu ni ostala deca iz kuće u kojoj ima oboljenja od šarlaha. Za vreme epidemije šarlaha ne treba pustiti decu da posećuju skupove.

Od šarlaha je smrtnost krajem 19. veka i početkom 20. veka iznosila 20%, a kasnije, upotrebom penicilina, opala na 5%. Ako se na vreme uoči epidemija šarlaha i na vreme otpočne lečenjem antibioticima – šarlah postaje lako oboljenje.

Ostavite komentar

Ostavite komentar