Lažni rezultati mamograma

Rano otkrivanje raka dojke pomoću mamograma danas je u svetu uobičajno, ali nova studija pokušava da sazna šta se dešava kada su rezultati mamograma pogrešni. Kako to utiče na žene?

Foto: Foundry/Pixabay.com

Foto: Foundry/Pixabay.com

U takvim slučajevima, emocionalna stanja žena su različita: analizirano je 400 slučaja kada se mamogramom lažno uspostavi dijagnoza rak dojke. Od tog broja, 88% žena imalo je osećaj utučenosti, 83% je prijavilo anksioznost, a 67% je imalo problema sa spavanjem. Istraživanje navodi da je mnogo žena imalo više navedenih simptoma, pa su zato procenti, kada se saberu, veći od 100%.

Stručnjaci uključeni u istraživanje nisu bili izneneđeni ovakvim rezultatima. Više njih se u praksi susretalo sa navedenim problemima. Oni navode da su žene danas, nažalost, u teškoj poziciji jer su testovi mamogramom trenutno najbolja metoda za otkrivanje raka dojke u ranoj fazi, kada je rak izlečiv, a greške su ipak moguće.

Navedenih 400 žena imalo je neverovatno loše rezultate na mamogramu, ali se daljim istraživanjem utvrdilo da nijedna od njih nema rak dojke. Žene su zamoljene da popune upitnike o svom mentalnom stanju posle rezultata mamograma, pre saznanja da nemaju rak, i kasnije, 6 ili 12 meseci posle tog saznanja.

U odnosu na žene kojima su rezultati bili dobri, žene sa lošim rezultatima imale su pet puta veću šansu za neku mentalnu bolest pre nego što je utvrđeno da nemaju rak. Čak i posle 6 i 12 meseci od prijema dobrih vesti, žene su imale dva puta veće šanse za mentalnu bolest u odnosu na žene čiji su rezultati odmah bili dobri.

Studija navodi da su psihosocijalne posledice lažnih loših rezultata mamograma uobičajne i da mogu trajati duže. Smatraju da bi sve žene koje idu na mamografiju trebalo da budu obaveštene o mogućnosti lažnih rezultata, a da zdravstveni radnici treba da budu svesni štetnih posledica takvih rezultata.

Grupa stručnjaka zalaže se za to da zbog rizika od mentalnih bolesti usled lažnih rezultata mamograma, žene mlađe od 50 godina ne treba da rade mamografiju. Druga grupa stručnjaka navodi da je opasnost od lažnih pozitivnih rezultata manje zlo u prevenciji raka dojke od kasnog otkrivanja raka dojke.

Glavni cilj je ipak spasavati živote žena kroz rano otkrivanje raka dojke. Ta činjenica se ne sme gubiti iz vida i ne sme biti kompromitovana zbog straha od izazivanja anksioznosti ili nekog drugog mentalnog problema, koji se mnogo lakše leči i manje je opasan po život, navodi se u zaključku.

Nadamo se da će vremenom tehnologija obezbediti nove uređaje sa manje lažnih rezultata i nove metode za brže i lakše upoređivanje rezultata, kako bi se izbegle greške i lažne dijagnoze.

Pogledajte komentare (2)

2 komentara

  • Dragan Cvetkovic

    U prilogu smo naveli rezultate istraživanja sprovedenih u zapadnim zemljama. Nažalost, greške se dešavaju ali je ipak „bolje“ da se pogreši pa da se kod nekoga „nepotrebno“ sumnja da ima karcinom, jer se to da „ispraviti“, nego da se previdi neko ko ima stvarno karcinom. Rano otkrivanje bilo koje vrste raka je veoma značajno jer su tada mnogo veće mogućnosti za lečenje i hirurške intervencije, a veoma često i za izlečenje. Činjenice su da savremenije metode i savremeniji uređaji daju sve bolje rezultate, a sve manje grešaka u dijagnostici.

  • Vesna

    Lekari se čvrsto drže svojih „protokola“, jer je to odličan način da se zaštite od štete koju na različite načine mogu naneti pacijentima. A protokoli se menjaju u skladu sa napretkom medicine, pa su tako mene slali na mamografiju zbog benignih displazija od 19. do 29. na tri do šest meseci. Sem za vreme trudnoće i dojenja, snimana sam na svakih 6 meseci do 58, kad na mamografiji nisu otkrili karcinom. Toliko o znanju i mamografima. Isto je i sa hemioterapijom. Niko vam ne kaže da kod 1/3 uopšte ne deluje, kod 1/3 su prateći efekti nepodnošljivi, a samo kod 1/3 je dejstvo na maligne ćelije pozitivno. Nikome ne preporučujem da se leči uz pomoć preparata alternativne medicine, niti da ne prihvati savete lekara, ali svima preporučujem da se dobro informišu i maksimalno uključe zdrav razum, jer je njihov život u pitanju. O tome koliko su pacijenti od malignih bolesti diskriminisani i prepušteni sami sebi – ne bih ni da govorim, to je druga tema.

Ostavite komentar