Malarija

Malarija je infektivna bolest koju izaziva sićušni parazit plazmodium (postoje četiri vrste). Prenosnik ovog parazita, a i same bolesti, zapravo je jedna vrsta tropskog komarca. Larve komarca do izlaska iz ljušture žive pod vodom, uglavnom u močvarnom tlu, tako da širenju malarije najviše pogoduje močvarno zemljište.

Malarija je ozbiljna bolest koja izaziva visoku temperaturu i drhtavicu. Najčešće se može dobiti od ujeda zaraženog komarca. Malarija se ne prenosi ako ste blizu osobe koja ima bolest. Postoji retka mogućnost prenosa malarije sa osobe na osobu, ali putem zaražene krvi.

Rasprostranjenost

Malarija je retka u Evropi i SAD, tj. u zemljama udaljenim od Ekvatora. Najčešće se epidemije javljaju u Africi, Južnoj Aziji, Centralnoj i Južnoj Americi.

Stručnjaci upozoravaju da u našim krajevima pogođenim poplavama može doći do stvaranja uslova za pojavu i širenje malarije. Razlog za ovo upozorenje jeste činjenica da će posle poplava ostati veliki broj barica i močvarnog zemljišta koje će, u kombinaciji sa predstojećim vrućinama, stvoriti uslove slične tropskim krajevima, pogodnim za komarce i malariju.

Siptomi

Većina infekcija izaziva simptome malarije slične gripu, kao što su visoke temperature, drhtavica i bol u mišićima. Simptomi imaju tendenciju da dolaze i odlaze u ciklusima. Malarija uglavnom ima veoma blage simptome, ali neke vrste ove bolesti mogu izazvati ozbiljnije probleme kao što su oštećenja srca, pluća, bubrega, mozga…

U ranim fazama, simptomi su ponekad slični mnogim drugim infekcijama izazvanim bakterijama, virusima i parazitima: groznica, jeza, glavobolja, znojenje, umor, mučnina i povraćanje.

Ostali česti simptomi su: suvi kašalj, bol u mišićima, bol u leđima ili uvećana slezina.

U veoma retkim slučajevima, malarija može dovesti do oštećenja funkcije mozga, kičmene moždine ili gubitka svesti.

Lekovima se obično može izlečiti bolest, ali neki paraziti malarije mogu opstati u jetri ili su otporni na lekove.

Malarija se može ustanoviti analiziranjem krvi. Ne brinite: ako kojim slučajem dođe do pojave epidemije, to će biti objavljeno u sredstvima informisanja.

U slučaju epidemije (ili ako ste boravili u tropskim predelima), potražite medicinsku pomoć ako ste bili izloženi komaracima i dobili simptome slične gripu: visoka temperatura, jeza i bol u mišićima.

Simptomi se mogu pojaviti za 7 dana, a vreme između izloženosti i znakova bolesti može ponekad biti i do 10 meseci.

Period inkubacije može biti duži zbog lekova ili zato što neke osobe imaju „jači“ imunitet zbog ranijih infekcija.

Ukoliko sumnjate na simptome malarije, potražite medicinsku pomoć što je pre moguće (idealno je u roku od 24 sata).

Prevencija

Prevencija od malarije uključuje zaštitu od ujeda komaraca i uzimanje lekova protiv malarije ukoliko je to potebno.

Na malariju su osetljive starije osobe, trudnice i mala deca.

Sprečite ujede komaraca

Da biste sprečili ujede komaraca, pratite sledeće smernice:

Ostanite unutra kada je sumrak ili mrak napolju, po mogućstvu u klimatizovanoj prostoriji.

Nosite zaštitnu odeću (duge pantalone i duge rukave).

Koristite kreme, losione ili sprej protiv komaraca. Za malu decu, koristite blaže preparate, jer previše hemikalija može da se apsorbuje kroz kožu.

Koristite mreže i komarnike koje možete natopiti insekticidom. Proverite insekticide, jer su komarci postali otporni na neke hemikalije.

Koristite sprej za prostorije ukoliko je potrebno, ali ga koristite prema uputstvu.

Ostali koraci koji mogu pomoći u smanjenju rizika jesu: zatvaranje prostorija, korišćenje klima-uređaja i električnih ventilatora.

Lečenje

Lekovi za sprečavanje malarije su najefikasniji ako se koriste preporučene doze, tačno kao što je propisano.

Naučnici proučavaju vakcine za sprečavanje malarije, ali nema odobrene vakcine.

Standardni lekovi za sprečavanje malarije su: hlorokin , doksiciklin, malaron, mefloksin i primaksin i smeju se koristiti samo po preporuci lekara.

Ostavite komentar

Ostavite komentar